У оквиру циклуса предавања „Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” Студијско истраживачке групе за родну равноправност и јавне политике Институтa друштвених наука у Београду, проф. др Светлана Томић, ванредна професорка Факултета за стране језике Алфа БК Универзитета у Београду, одржала је онлајн предавање на тему „Од пропалог гроба до првог јавног споменика: изградња и стабилизација сећања на истакнуте жене у српској култури“ 20. априла 2022. године.
У свом предавању проф. др Томић је представила резултате свог истраживања о успостављању новог модела памћења прве српске песникиње у модерно доба, Милицу Стојадиновић Српкињу. Основно истраживачко питање којим се проф. др Томић руководила било је: Зашто слава коју је нека жена стекла за живота не осугурава стабилан механизам сећања на њен лик и дело после њене смрти? Предавање је имало четири дела. Најпре je представљен историјски контекст српске политике, економије, законодавства и образовања. У другом делу било је речи о животу и раду Милице Стојадиновић Српкиње. У трећем делу, представљени су подаци о процесу поновне изградње славе Милице Стојадиновић почетком 20. века и успостављању меморализацијских процеса. Теме за даља истраживања и закључак били су изнесени на крају предавања, након чега је уследила дискусија.
У предавању су представљене етапе осмишљавања другачије политике памћења једне славне жене у српској култури. Све акције које су жене предузеле у периоду 1906‒1913, укључујући и подизање првог јавног споменика некој славној жени у српској култури 1912. године, показују да су оне веома добро разумеле механизме изградње јавног памћења, чија је суштина да чува прошлост у будућности. Томић шпекулише да је вишегодишњи јавни притисак жена утицао на Јована Скерлића да у свој универзитетски уџбеник (“Историја нове српске књижевности”, 1912) укључи и једну књижевницу – Милицу Стојадиновић Српкињу.
Као моћно средство утицаја на широке масе, активисткиње су користиле средства популарне културе, што је Томић препоручила и за данашње процесе оживљавања памћења на друге истакнуте личности. У дискусији је нагласила важност самодокументовања те је напоменула да је писање аутобиографских текстова у било ком жанру (дневник, мемоари, цртице) од примарне важности за конструкцију и деконструкцију чињеница, али и за стабилизацију сећања на истакнуте појединце и појединке. Пошто је рецепција један од суштинских фактора за опстанак у култури, а за добро утемељену методологију научног рада има такође важну улогу, предложено је и формирање онлајн библиографске базе података. На тај начин би се обезбедило поуздано референтно истраживачко полазиште и предупредило изостављање пионирских радова у некој области. Старијим истраживачицама сугерисано је да уз библиографију саставе и листу упућивачких тј. недовољно истражених тема како би се осигурао наставак започетих истраживања. Томић је упозорила на одсуство системске бриге према спомен-кућама славних жена и споменичким бистама које таворе у подрумима попут бисте краљице Наталије, али и на занемарену интелектуалну баштину која се отписује из библиотечких фондова и која се не оживљава, већ остаје одвојена од културе према којој издавачи слабо показују интересовања руководећи се доминантним политикама (партријархално конципираног) канона.
Предавање је слушало десетак истраживачица из Србије, међу којима и једна из Црне Горе. Присутне истраживачице су предложиле позив на акцију и личну одговорност, као и упућивање писма Комисији за именовање улица и Координацином телу за родну равноправност како би се направио директоријум знаменитих жена и осмислила систематизација сећања на истакнуте жене из прошлости. Дат је и предлог да се постојећа биста краљице Наталије из подрума пренесе у јавни простор (на пример, испред Института друштвених наука пошто је у улици која носи назив према краљици Наталији) и активира сећање на њен вишеструки значај.
