U Institutu društvenih nauka u Beogradu, 15. aprila 2022. godine, održana je promocija knjige „Tržišna ekonomija i poslovna kultura: Nemačka i Japan“ dr Marijane Maksimović, iz Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
Uvodnu reč imao je direktor Instituta društvenih nauka dr Goran Bašić, koji je istakao da publikacija predstavlja vredno i zanimljivo štivo, i da daje pregled ekonomskog razvoja dve zemlje, koje su pošle trećim putem izgradnje privrede i društva. Zatim je sve prisutne pozdravio rukovodilac Centra za ekonomska istraživanja dr Predrag Jovanović, ističući da u ekonomskim modelima ovih zemalja, tržište ne guši inicijativu institucija, podstiče konkurenciju i inovativnost.
Promocija je nastavljena izlaganjem recenzenata. Prof dr Siniša Zarić je istakao da se u Nemačkoj i Japanu resursi koriste u produktivne svrhe. Pri tome se izuzetno uvažava poslovna kultura, koja utiče na način međusobnog komuniciranja menadžmenta i zaposlenih. Institucije u ovim zemljama imaju veliki značaj. Prof dr Branko Rakita je naglasio da je za Japan najspecifičniji način razmišljanja, njihova poslovna filozofija, koja dovodi do dugoročne strategije. U ovoj zemlji promišljanje mnogo godina u napred vodi do efikasnog upravljanja rizicima, dakle prisutna je dugoročna orijentacija, a ova osobina je veoma izražena i u Nemačkoj. Preventiva i plan postoje zbog sagledavanja problema i njihovog rešavanja. Odlučivanje putem konsenzusa je sigurnije i omogućava doslednost u odlukama. Prof dr Miroljub Hadžić je rekao da je komparaciju najteže uraditi u ekonomiji, a da se autorka Maksimović prihvatila tog posla. Sve pohvale za to, za upornost i za sistematičan rad. Iz teksta se vidi da ove zemlje nastoje da se što bolje približe svojim ljudskim resursima kako bi dobili što bolje poslovne rezultate. Akademik prof dr Volfgang Rorbah je istakao primetnu jednostavnost i razumljivost izlaganja. Po njemu knjiga je značajna jer može biti od pomoći onima koji žele da posluju sa ovim zemljama, moraju se upoznati sa propisima i njihovim kulturnim obrascima. To sve u cilju donošenja ispravnih poslovnih odluka, koje utiču na visinu poreza, visinu profita, a pogrešne procene mogu doneti milionske štete. Sledeći govornik je bio, gospodin Robert Lukić, generalni direktor Tojota Srbija doo i Tojota Adria, koji je dao intervju za ovu knjigu. Istakao je dve bitne karakteristike japanske filozofije rada i upravljanja, a to su kolektivizam i poštovanje. Ilustrativno je istakao da je proces selekcije u japanskim kompanijama bitno drugačiji nego u preduzećima u zapadnim zemljama. Na kraju je dr Marijana Maksimović, autorka naučne monografije istakla da su ove dve razvijene kapitalističke zemlje izgradile svoje ekonomije uz uvažavanje kulturnih specifičnosti, ljudskih resursa i sa ciljem smanjenja socijalnih razlika. Komparaciju je napravila zbog gotovo identične godine početka industrijskog razvoja, posleratne obnove koju su sprovodili isti ljudi američke administracije i vojske, kao i zbog sličnosti oličenih u postojanju velikih kompanija, mrežnom načinu povezivanja preduzeća, disciplini na radu, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti radnika, malim razlikama u platama između menadžera i zaposlenih, upravljanja kvalitetom, kao i težnji da im radna snaga bude što više obrazovana i da ima obuku na poslu.
Rečeno jezikom nobelovca Daglasa Norta (Douglas North), Nemačka i Japan su zahvaljujući promenama u formalnim i još više u neformalnim institucijama razvile svoje ekonomije i postale vodeće industrijske sile u svetu.
