У Институту друштвених наука у Београду, 15. aприла 2022. године, одржана је промоција књиге „Тржишна економија и пословна култура: Немачка и Јапан“ др Маријане Максимовић, из Центра за економска истраживања Института друштвених наука.
Уводну реч имао је директор Института друштвених наука др Горан Башић, који је истакао да публикација представља вредно и занимљиво штиво, и да даје преглед економског развоја две земље, које су пошле трећим путем изградње привреде и друштва. Затим је све присутне поздравио руководилац Центра за економска истраживања др Предраг Јовановић, истичући да у економским моделима ових земаља, тржиште не гуши иницијативу институција, подстиче конкуренцију и иновативност.
Промоција је настављена излагањем рецензената. Проф др Синиша Зарић је истакао да се у Немачкој и Јапану ресурси користе у продуктивне сврхе. При томе се изузетно уважава пословна култура, која утиче на начин међусобног комуницирања менаџмента и запослених. Институције у овим земљама имају велики значај. Проф др Бранко Ракита је нагласио да је за Јапан најспецифичнији начин размишљања, њихова пословна филозофија, која доводи до дугорочне стратегије. У овој земљи промишљање много година у напред води до ефикасног управљања ризицима, дакле присутна је дугорочна оријентација, а ова особина је веома изражена и у Немачкој. Превентива и план постоје због сагледавања проблема и њиховог решавања. Одлучивање путем консензуса је сигурније и омогућава доследност у одлукама. Проф др Мирољуб Хаџић је рекао да је компарацију најтеже урадити у економији, а да се ауторка Максимовић прихватила тог посла. Све похвале за то, за упорност и за систематичан рад. Из текста се види да ове земље настоје да се што боље приближе својим људским ресурсима како би добили што боље пословне резултате. Академик проф др Волфганг Рорбах је истакао приметну једноставност и разумљивост излагања. По њему књига је значајна јер може бити од помоћи онима који желе да послују са овим земљама, морају се упознати са прописима и њиховим културним обрасцима. То све у циљу доношења исправних пословних одлука, које утичу на висину пореза, висину профита, а погрешне процене могу донети милионске штете. Следећи говорник је био, господин Роберт Лукић, генерални директор Тојота Србија доо и Тојота Адриа, који је дао интервју за ову књигу. Истакао је две битне карактеристике јапанске филозофије рада и управљања, а то су колективизам и поштовање. Илустративно је истакао да је процес селекције у јапанским компанијама битно другачији него у предузећима у западним земљама. На крају је др Маријана Максимовић, ауторка научне монографије истакла да су ове две развијене капиталистичке земље изградиле своје економије уз уважавање културних специфичности, људских ресурса и са циљем смањења социјалних разлика. Компарацију је направила због готово идентичне године почетка индустријског развоја, послератне обнове коју су спроводили исти људи америчке администрације и војске, као и због сличности оличених у постојању великих компанија, мрежном начину повезивања предузећа, дисциплини на раду, социјалној и здравственој заштити радника, малим разликама у платама између менаџера и запослених, управљања квалитетом, као и тежњи да им радна снага буде што више образована и да има обуку на послу.
Речено језиком нобеловца Дагласа Норта (Douglas North), Немачка и Јапан су захваљујући променама у формалним и још више у неформалним институцијама развиле своје економије и постале водеће индустријске силе у свету.
