Поводом 65 година од оснивања Института друштвених наука (ИДН), 12. маја у организацији Центра за правна истраживања ИДН одржан је округли сто на тему „Транзиција и владавина права”, као први у низу догађаја који Институт друштвених наука обележава у години свог јубилеја. На округлом столу говорили су, истакнути професори права и политичких наука, и представници правосуђа, као и сарадници Центра за правна истраживања што је имало за циљ повезивање науке и струке, а везано за сагледавање некадашњих и актуелних транзиционих изазова, са становишта различитих области права. Скуп су отворили директор Института друштвених наука др Горан Башић и управница Центра за правна истраживања др Марта Сјеничић, након чега су учесници, у оквиру четири панела дискутовали о месту, улози и значају које право има у процесу транзиције започете на преласку из 20. у 21. век.
У оквиру прве сесије која се односила на уставне и управне промене, закључено је да су оне последица конкретних политичких прилика, те да, иако постоји одређени уставни континуитет, поступак усвајања и измене Устава често остаје споран. Стога, домаћи уставни систем одликује рањивост док се за уставним идентитетом још увек трага. Указано је, даље, на проблеме регулисања управног поступка и дилеме у вези са доношењем Закона о управном поступку, као и на изазове и предности које је донело раширено оснивање и коришћење јавних агенција као модела организације управних послова. У области својинских односа закључено је да је од почетка транзиционог процеса донет низ прописа, међутим њихова доследна примена у појединим областима је изостала. Поред тога, законске одредбе нису у потпуности одговориле на потребе праксе, што је показало својеврстан неуспех транзиције, посебно јер је у питању једна од важних области функционисања друштва, државе и права. Са друге стране, развој привредног система ишао је у правцу иновативности решења и хармонизације са међународним и европским стандардима, нарочито у домену који се односи на пословање привредних друштава, као и на развој тржишта хартија од вредности. Област рада и радног односа, у оквирима капиталистичког и неокапиталистичког економског модела, карактеришу континуирани захтеви за социјалном корекцијом тржишта рада, где флексибилизација радног ангажовања захтева поновно редефинисање традиционалних радноправних института са циљем остваривања идеје социјалне правде, постизања идеала радно-социјалног мира, као и обезбеђења делотворне заштите економско социјалних права. Даље, у домену здравствене заштите, истакнуто је да су, последњих деценија, спроведене корените реформе, на начин да се од сталешких правила ишло ка хиперрегулацији појединих области у здравству. С тим у вези, указано је и на периодику развоја медицинског права у Србији, са фокусом на однос судске праксе према грешци у медицини, где је утврђено одређено колебање у смислу нормирања терета доказивања, као и код остваривања права на накнаду штете. Домаћи систем социјалне заштите пак одликује холистички приступ у остваривању и заштити права, деинституционализација, уз наглашавање флексибилности у пружању услуга социјалне заштите и плурализма пружалаца услуга, али и кашњење у усвајању стратегијских докумената и недовољна примена прописа у пракси. Последња сесија округлог стола била је посвећена правосуђу, односно начину избора судија, чланова Врховног савета судства, надлежности и саставу судова, као и механизмима за остваривање права на суђење у разумном року, а сходно европским стандардима и захтевима. Истакнуте су бројне недоумице и изазови у домену кривичних и парничних поступака у Републици Србији као и проблем честих измена како процесних тако и материјалних закона. На самом крају, учесници су се сложили да као највећи изазов започете, а недовршене, транзиције у готово свим областима права, заправо, остаје питање – како обезбедити приступ правди за све грађане. Недовршеност система свакако доводи у питање правну сигурност као услов владавине права, па се мора размишљати о томе да се пређе на уређенији и систематичнији пут, пре свега, уставних, али и свих других промена.