Има ли психоделик псилоцибин имати директан, позитиван ефекат на морално биолошко побољшање анализирао је Војин Ракић у предавању „Неуроетика и психијатрија: Да ли је психоделик псилоцибин најделотворнији морални побољшивач“.
У предавању одржаном 22. Новембра у Великој сали Института друштвених наука Ракић је изнео аргументе да непсиходеличне супстанце попут окситоцина, инхибитора преузимања серотонина или вазопресина индиректно утичу на морално побољшање, док псилоцибин остварује директнији ефекат. Псилоцибин појачава и утицај на морал и морално побољшање (као и на срећу) у поређењу са алтернативама.
Ипак, Ракић је упозорио на је потребан опрез приликом коришћења псилоцибина, наглашавајући важност тачне дозе прописане од квалификованог лекара. Оно што је од веће помоћи могла би бити комбинација псилоцибина са медитацијом, пожељно под вођством искусног стручњака за медитацију, нагласио је он. На тај безбеднији начин би се појачао и ефекат псилоцибина на морално побољшање и срећу. У живој дискусији учествовали су филозофи и психијатри. Једно од питања самих психијатара које је постављено у дискусији било је и да ли би псилоцибин био одговарајућа терапија за различите поремећаје личности, јер би ово била “морална обољења”.
Предавање Војина Ракића једанаесто је у оквиру семинара „Филозофија и психијатрија” Центра за филозофију Института друштвених наука.
