Tematski razgovor o tri knjige prof. dr Jovana Komšića otkrio je, prema oceni učesnika ovog skupa, da ova dela, posmatrana u međusobnom dijalogu, otkrivaju slojevite mehanizme političkih i društvenih kretanja u Srbiji i podstiču čitaoca na razmišljanje o korenima dugotrajnih društvenih i institucionalnih kriza.
Razgovor o knjigama prof. dr Jovana Komšića: Prividi identiteta – Demokratija u magli „nacionalnog preporoda“, Sunovrat: Hronika velike manipulacije (Srbija, 1988–2025) i Refleksije velikog propadanja – Srpske tranzicione ‘elite’ od rata do mira i nazad (1987–2024) okupio je mnoštvo učesnika koji su istakli da ova tri dela, posmatrana zajedno, predstavljaju analitički presek političkih, društvenih i vrednosnih procesa u Srbiji tokom poslednje četiri decenije.
Profesor Komšić u svojim studijama razotkriva mehanizme manipulacije, kulturu neodgovornosti i trajne ideološke obrasce koji su uticali na raspad Jugoslavije, usporavali demokratsku tranziciju i oblikovali savremeni politički identitet Srbije. Sva tri teksta, zahvaljujući teorijskoj utemeljenosti i istorijskoj dokumentovanosti, otvaraju prostor za kritičko promišljanje uzroka, posledica i mogućih puteva prevazilaženja dugotrajnih institucionalnih i društvenih kriza.
O ovim delima govorili su prof. dr Čedomir Čupić, prof. dr Lino Veljak i Zoran Panović, a razgovor je otvorio i moderirao dr Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka.
Dr Bašić je istakao da cilj razgovora nije samo odavanje priznanja autorovom dugogodišnjem radu, već i traženje odgovora na tri suštinska pitanja: da li je Srbija i dalje zarobljena u ponavljanju obrazaca iz devedesetih, da li je moguće izgraditi identitet koji nije zasnovan na neprijateljstvu i šta je potrebno učiniti da se dostojanstvo istine povrati u javni prostor. Zajednička nit koja povezuje sva tri dela, prema njegovim rečima, jeste Komšićeva analiza „kulture laži“ i „kulture neodgovornosti“ koje su otežavale demokratsku transformaciju Srbije.
Prof. dr Čedomir Čupić naglasio je da Komšićeve knjige predstavljaju svedočanstvo o tridesetogodišnjem tranzicionom procesu, koji počinje raspadom Jugoslavije, nastavlja se kroz različite oblike manipulacije nacionalnim pitanjem, a završava dubokim vrednosnim krizama. Prema njegovom mišljenju, dve ključne osovine manipulacije bile su dominacija nacionalizma i uticaj nedovoljno zrelih političkih i intelektualnih elita. Vrednosni sistem, kao temelj svake društvene promene, ostao je najranjivija tačka čitavog procesa.
Prof. dr Lino Veljak izdvojio je pitanje identiteta kao centralnu temu Komšićevog opusa. On je naglasio da autor analizira kolektivne, homogenizovane identitete – etničke, verske i državne – kroz koje se oblikuju političke prakse i kulturni obrasci. Komšićev rad, smatra on, nudi prostor za razmišljanje o mogućim putevima prevazilaženja društvenog zastoja i višedecenijskog propadanja.
Zoran Panović knjigu Refleksije velikog propadanja vidi kao poučnu i katarzičnu studiju koja analizira kontinuitet političkih i društvenih pogrešnih koraka u periodu od 1987. do 2024. godine. Posebno je istakao Komšićevo tumačenje „mentalnih zamki staljinizma“ i njihovu ulogu u oblikovanju nacionalističkih ideologija koje su od Osme sednice do danas ostavile dubok trag na političku kulturu Srbije.
Na kraju razgovora autor je istakao da se istorija često kreće u krugovima i da možda upravo ovakvi susreti predstavljaju trenutke u kojima se neki od tih krugova zatvaraju.
Razgovor je pokazao da Komšićeve knjige, i pojedinačno i zajedno, predstavljaju značajan analitički okvir za razumevanje političke kulture, identitetskih politika i dugotrajnih društvenih kriza u Srbiji.