Предавање професора Војћеха Дашкјевича, „Карактеристике и изазови савремене културе: Источноевропске перспективе“ било је посвећено кључним карактеристикама и изазовима савремене културе, разумеваним из источноевропске перспективе, фокусирајући се на њен утицај на лични идентитет и друштвени живот.
У првом делу приказан је историјски настанак, развитак и промене у појму културе, од античких времена до данас.
У другом делу предавања. Дашкјевич је изложио шест темељних особина данашње културе.
- Помак са производње на потрошњу, што је повезано са успоном конзумеристичког погледа на свет.
- Детриторијализација културе. Одвајање културне продукције од географских и историјских корена.
- Естетизација културе. Живот постаје пројекат самокреације и експериментисања.
- Толеранција према Другом и различитом. Прихватање другачијих погледа на свет, других религија, идентитета и начина живота.
- Нарастајућа различитост животних стилога
- Веома јак утицај интернета и медија.
Пошто савремена западна цивилизација показује постојање унутрашње некохерентности, одсутан је и преовладавајући аксиолошки оквир који би био у стању да интегрише различите културне елементе који често коегзистирају без заједничке референтне тачке. Резултат тога је напетост, противречност и фрагментација културне сфере.
Трећи део био је посвећен концепту савремене културе утемељеном на класичној мисли.
Класично разумевање културе, пружа кохерентну антрополошку и нормативну основу за процену савремених културних преображаја. Уместо одбацивања модерних увида, овај приступ настоји да их утемељи у стабилним принципима способним да поврате смисао, оријентацију и људско достојанство у фрагментисаном културном пејзажу. Утолико, данашња темељна функција културе мора бити повезана са еманципацијом појединца.
У том контексту, функција културе јесте образовање људске личности, унапређење рационалности и моралности, те потрага за истином и смислом, при чему „објективне вредности остају суштинске“, истина, доброта и лепота.
Овакав интегрални поглед на културу подразумева хармонију између религије, моралности, науке и уметности, пошто су то четири главна подручја кутлурних активности. Вредна култура мора подржавати аутенични људски развитак, смислени живот и истинску људску заједницу.