Hrišćanstvo i diplomatija: odnos posredovanja i nadopunjavanja

Hrišćanstvo može ponuditi realpolitici etički normativni okvir kako polje politike ne bi potpuno palo u ogoljeni pragmatizam, dok realpolitika može ponuditi hrišćanstvu i religiji uopšte faktički okvir za društveno delovanje u pravcu konkretne pacifikacije društvenih sukoba i rascepa, istakao je Bogdan Lubardić u predavanju o odnosu hrišćanstva i diplomatije.

Bogdan Lubardić, redovni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u izlaganju je govorio o zajedničkom temelju hrišćanstva i diplomatije koji su, načelno, usmereni ka mirnom razrešavanju društvenih i političkih konflikata, te i jedno i drugo predstavljaju tradicionalne civilizacijske tekovine pacifikovanja društvenih rascepa i sukoba.

U diskusiji koja je usledila dotaknuta su neka važna pitanja međuodnošenja realpolitike i religije.

Predavanje je održano 10. jula u Institutu društvenih nauka, u okviru projekta Centra za sociološka i antropološka istraživanja „Individualna i društvena relevantnost religije u savremenoj Srbiji“, te u okviru podprojekta „Geopolitika i religija: uticaj religijskih tokova na strateške geopolitičke tokove u Srbiji i na Balkanu“.

 

Podelite sadržaj:

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Email

Naziv istraživanja ide ovde

Kratak opis istraživanja ide ovde u maksimalno dve ili tri rečenice

Rok za prijavljivanje:

Unesite pojam pretrage
Skip to content