Gostovanje Gorana Bašića 8. aprila na Radio-televiziji Srbije, povodom Međunarodnog dana Roma.
Procene o broju Roma u svetu variraju, kreću se između 10 i 12 miliona ljudi, a većina njih živi u Evropi. U Srbiji se na popisu 2022. godine 131.936 građana izjasnilo se da pripada toj etničkoj manjini. Procene su da je taj broj neuporedivo veći.
Goran Bašić kaže da teško da se o položaju Roma u bilo kojoj oblasti može nešto reći u superlativu. „Ta tema mi uvek stvara neku gorčinu”, ističe Bašić.
Ukazuje i na to da je 8. april, dan kada se mediji sete Roma. “Onda ja i to iskoristim, da sve to kažem, aktiviram se po društvenim mrežama, da se svima zamerim. Iz tog razloga nema puno lepog da se kaže o realnom položaju života Roma, šta su javne politike, ne samo kod nas, nego evropske javne politike ponudile Romima”, dodaje Bašić.
Kaže da, prema podacima izveštaja Agencije za fundamentalna prava Evropske komisije, 80 odsto Roma u Evropi živi u riziku od siromaštva a 47 procenata je izloženo svakodnevnoj diskriminaciji.
Goran Bašić navodi i sumoran podatak da 30 odsto romske dece barem jednom mesečno ode gladno u krevet.
Bašić ukazuje da je za Svetski dan Roma proglašen 8. april 1971. godine, u jednom specifičnom trenutku, kada bujaju građanski pokreti, kada identiteti postaju važniji, kada se menja svet i kada grupa romskih aktivista, intelektualaca, među kojima su Romi iz Srbije bili dosta uticajni, čuo se njihov glas, stvaraju svetsku organizaciju Roma i postavljaju svoje političke ciljeve.
Podseća da se tada usvaja nacionalna heraldika, svesno se menja ime naroda kako bi se napravio otklon od diskriminacije i postavlja se politički cilj da Romi budu priznati kao neteritorijalni narod.
Međutim, kako kaže, taj politički cilj nije nikada ostvaren i čak više ne postoji ni Svetska organizacija Roma.
Prema njegovim rečima, osporava se politički značaj ovoga datuma.
”Svetski kongres Roma imao je, kako kaže, imeđu ostalog, cilj da zaštiti njihov kulturni indentitet.
Bašić smatra da se politički cilj izgubio i da se proces emancipacije izgubio u Potemkinovim selima socijalne integracije i inkluzije.
“Dovoljno je da siđete u rubove beogradskih naselja pa da vidite svu težinu sa kojima Romi žive i kako oni nose svoje siromaštvo i ceo taj sentiment”, dodaje Bašić.
Na pitanje da li je položaj Roma u Srbiji bolji u odnosu na prethodnu deceniju, Bašić kaže da ne postoje precizni podaci.
“Postoje neki sporadični ili neki administrativni. Mi smo u Institutu za društvene nauke čak radili kvalitetno istraživanje podataka koje se prikupljaju u lokalnim zajednicama. I utvrdili smo da su ti podaci ili loši, ili lažni, ili paušalni, retko koji su bili tačni. I to su prosto bile izjave tih ljudi koji su to radili, kojima je bilo neprijatno zbog posla koji su obavljali”, ističe Bašić.
