Филозофија и психијатрија: Динамички обрасци хроничног бола

Многи сложени поремећаји пркосе поједностављеној категоризацији у оквиру чисто биомедицинског модела који редукује здравствене проблеме на физиопатологије у мозгу или телу. Када се испитују сложени поремећаји уопште и хронични бол посебно, које алтернативе постоје за биомедицински модел? Томе ће бити посвећено предавање Сабрине Конинкс, 27. новембра у 11 сати у Великој сали ИДН-а преко Зума.

Испитивање недавне историје науке о болу открива обећавајући помак од чисто биомедицинског приступа ка биопсихосоцијалном моделу. Предложено је неколико оквира за решавање проблема интеграције, енактивизам, на пример, који експлицитно дефинише односе између биолошких, психолошких и друштвених фактора. Осим тога, одбацивањем наивног редукционизма и атомизма и укључивањем динамичких петљи повратне спреге, циљ ових приступа је узимање у обзир сложеност и варијабилност хроничног бола.

Међутим, многи приступи имају тенденцију да превиде карактеристичне обрасце динамичке интеракције између биолошких, психолошких и друштвених фактора у одржавању хроничног бола. Разумевање ових образаца кључно је за идентификацију индикативних разлика између група пацијената с болом и концептуализацију ефикасности специфичних терапијских мера. Примарни фокус Сабрине Конинкс биће испитивање „лепљивих“ образаца динамике бола.

Сабрина Конинкс доценткиња је филозофије на Врије Универзитет у Амстердаму. Пре тога је радила на Универзитету Рур у Бохуму као постдокторски истраживач и научни координатор групе за обуку истраживача „Ситуирана когниција“. Њена истраживања усредсређена су на феномене везане за људску патњу и бол у њиховом биолошком, психолошком и социјалном контексту.