У свом предавању Џејкоб Стегенга анализираће да ли су и колико су поуздани закључци из искуства пацијената из првог лица о ефикасности њихових прописаних психијатријских лекова.
Ситуација: лекар пацијенту преписује лек, а у наредним недељама или месецима симптоми се мењају; на пример, побољшавају. Пацијент би могао помислити, „лек ми је деловао“, а и сам лекар би то могао закључити. Да ли су такви закључци поуздани? Покрет медицине засноване на евиденцији каже не: анегдоте из првог лица и клиничка експертиза су непоуздани облици евиденције када се процењује општа ефикасност лекова.
Ипак, неки лекари и филозофи подржавају таква позивања на искуство из првог лица, а људи врло често доносе закључак да је одређени лек за њих „радио“.
Стегенга развија формални модел и симулира узрочно инференцију на основу клиничког искуства. У врло одређеним клиничким сценаријима такве инференције могу бити поуздане, док у многим другим рутинским клиничким сценаријима такви закључци нису поуздани. Конкретно, ако болести умерено реагују на плацебо или имају умерен природни ток побољшања, онда су закључци типа „лек је код мене деловао“ непоуздани. Такви закључци су посебно проблематични за психијатрију.
Џејкоб Стегенга је професор на Одељењу за историју и филозофију науке на Универзитету у Кембриџу. Објављивао је о радове о расуђивању и рационалности и филозофским проблемима у медицини и биологији. Докторирао је на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу. Аутор је књига Медицински нихилизам и Нега и лечење: Увод у филозофију медицине, а тренутно пише књигу под називом Срце науке. Током академске 2023–2024. године, био је сарадник на Универзитету Лајбниц у Хановеру.
https://zoom.us/j/98332673703?pwd=K3dkSEJYZjFrck1EMnB4VzJHelphQT09
Meeting ID: 983 3267 3703
Passcode: 843461
