У моралну заједницу улазе неуротипични људи, особе са високофункционалним аутизмом и особе с благом менталном ретардацијом, закључила је Марина Будић свом предавању „Морална одговорност особа са менталним поремећајима: етичко разматрање”.
У предавању одржаном 27. септембра у Великој сали ИДН-а, Марина Будић покушала је да одговори на етичке и филозофске изазове дилема везаних за приписивање моралне одговорности особама са менталним поремец́ајима. Да ли и које особе чине моралну заједницу и могу се сматрати морално одоговорним за своје псотупке, упркос менталним поремећајима? Да ли је психопата (антисоцијални поремећај личности) део моралне заједнице? Ово су само нека од тешких филозофских питања на које је изтраживачица понудлила исцрпне и аргументоване одговоре поткрепљене емпиријским истраживањима.
Моралну заједницу чине морални делатници, дакле особе које су морално одговорне. За моралну одговорност потребне су рационална и мотивациона компонента. Оно што би недостајало особама ван моралне заједнице јесу способност за учешће у моралној конверзацији и контролисање понашања.
Како се показало у излагању докторандкиње Будић, кривично понашање не повезује се са особама са аутизмом и особама с благом менталном ретардацијом, мада таква веза може постојати у случају психопатије. Представници прве две групе чешће су управо жртве насиља и неправде. Психопате су одговорне у смислу приписивости. Психопате занемарују у потпуности моралну заједницу, не разумеју или се не брину за односе који владају у моралној заједници. Може се додати да су особе са аутизмом и благом менталном ретардацијом на рубу моралне заједнице, а да ван заједнице остају деца, особе са деменцијом и психопате.
Предавање Марине Будић пето је у оквиру семинара „Филозофија и психијатрија” Центра за филозофију Института друштвених наука.
