Religije i crkve nisu direktno uključene u društvene sukobe na nekoliko neuralgičnih tačaka u svetu, ali imaju svoju ulogu da političke i geostrateške sukobe u svetu pojačaju, legitimišu i homogenizuju učesnike u njima, opšti je zaključak devetog međunarodnog sociološko-religiološkog skupa „Religija u međunarodnim konfliktima savremenog sveta“.
Na osnovu izlaganja više od trideset autora može se izvesti generalni zaključak da su stvarni uzroci međunarodnih sukoba na drugoj strani religija i konfesija, ali da se one mogu efikasno koristiti da političke, ekonomske i geostrateške sukobe u svetu pojačaju i moralno opravdaju. Shvatanje religije kao pojačivača društvenih konflikata implicira stav da religije i crkve nisu generatori svetskih konflikata već da u njima imaju instumentalnu vrednost, stav je učesnika.
Skup je organizovan u dve plenarne i četiri sesije. Plenarne sesije su se odnosile na razmatranje odnosa religija i konfesija u savremenim geopolitičkim konfliktima i mogućnostima za mir pre svega u Palestini i Ukrajini kao i odnosu religije i modenizma u Iranu. Prve dve sesije razmatrale su odnos konfesija prema ratu i miru na Balkanu (npr. BiH, Makedonija, Crna Gora) i druge dve odnosile su se na pedagoške aspekte izgradnje mira u svesti učenika sa prilozima autorki iz Bugarske i nekoliko primera iz drugih balkanskih zemalja.
Skup je organizovao Centar za sociološka i antropološka istraživanja i Foruma za religijska pitanja Instituta društvenih nauka , uz partnersku podršku Centra za empirijska istraživanja religije iz Novog Sada.
Pored učesnika iz domaćih naučnoistraživačkih organizacija, pre svega iz Instituta društvenih nauka, na skupu su izlagali i istraživači iz Velike Britanije, Irana, Crne Gore, Severne Makedonije, Bugarske i Ukrajine.