У врло сатиричном и критичком тону свог предавања „Депресија и политика: ка феноменологији (немогућности) колективног догађаја“, Сергеј Шевченко покушао је да разлучи клинички и политички аспект депресије под политичком репресијом
Његова је теза да политичка репресија може изазвати депресију. Почео је коментаром на критички приступ Ане Цветковић о вези између депресије и политике, истичући рањивост и искљученост у настанку ‘политичке депресије’. Недавна истраживања политичке психологије, међутим, сугеришу да депресија може сузбити политичко учешће без утицаја на разумевање политичких процеса.
Као што је виђено у Немачкој и Аустрији између два рата, политизација психијатрије или медикализација политике може имати антиполитичке импликације, одбацујући традиционалну страначку политику или делиберативне праксе.
Шевченко предлаже повезивање политичке феноменологије и феноменологије депресије како би се боље разумео начин на који политичке емоције под диктатуром доприносе нашем разумевању депресије. Политчка искуства откривају сузбијање ширег спектра могућности, укључујући солидарност, колективно деловање и дељење догађаја.
Предавање Сергеја Шевченка десето је у низу семинара „Филозофија и Психијатрија“ које организује Центар за филозофију Института друштвених наука.
