Kako se prošla vremena, odbačena zarad demokratskog napretka, ogledaju u grafitima i kako se Jugoslavija rekonstruiše u uličnoj umetnosti, trideset i tri godine nakon svog kraja, kao i kako se, gde i zašto Jugoslavija (de)konstruiše, hvali i(li) odbacuje u ovoj specifičnoj urbanoj supkulturi bila je tema novembarske čajanke.
U predavanju „Jugoslavija posle Jugoslavije – Grafiti o Jugoslaviji u post-jugoslovenskom urbanom prostoru“, Mitja Velikonja, profesor kulturnih studija Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani najpre je objasnio načelne aspekte pomoću kojih se analiziraju grafiti, a zatim se usredsredio na one koji se tiču Jugoslavije. Njih nekoliko stotina koje je pronašao, Velikonja je podelio u tri kategorije: projugoslovenske, antijugoslovenske i one u kojima dolazi do konfrontacije prvih i drugih (eng. graffiti battles). Na nivou konotacije istakao je tri glavna ideološka antagonizma: socijalistički federalizam protiv nacionalizma, Tito protiv njegovih protivnika i antifašizam protiv fašizma.
Ukazujući na to da grafiti mogu istovremeno da budu provokacija i kritika, afirmacija i kontinuitet, da služe za obeležavanje teritorije, stalnu antagonizaciju i kao semiotička gerila, Velikonja je zaključio da nam analiza grafita govori da i dalje nema pomirenja između onih koji su podržavali i onih kojih su bili protiv zajedničke države. Grafiti takođe imaju dominantnu nostalgičnu crtu, kojom se, međutim, prema Velikonji ne podvlači ono što je bilo dobro u prošlosti, već se izražava nezadovoljstvo s današnjim stanjem i političkim liderima. Konačno, i sa tim u vezi, grafiti o Jugoslaviji nesumnjivo predstavljaju kritiku današnjeg stanja, siromaštva i periferizacije u novonastalim državama.
Predavanje je deo ciklusa „Jugoslavija“ koji se organizuje zajedno s Akademskom mrežom za saradnju u Jugoistočnoj Evropi.
