Како се прошла времена, одбачена зарад демократског напретка, огледају у графитима и како се Југославија реконструише у уличној уметности, тридесет и три године након свог краја, као и како се, где и зашто Југославија (де)конструише, хвали и(ли) одбацује у овој специфичној урбаној супкултури била је тема новембарске чајанке.
У предавању „Југославија после Југославије – Графити о Југославији у пост-југословенском урбаном простору“, Митја Великоња, професор културних студија Факултета друштвених наука Универзитета у Љубљани најпре је објаснио начелне аспекте помоћу којих се анализирају графити, а затим се усредсредио на оне који се тичу Југославије. Њих неколико стотина које је пронашао, Великоња је поделио у три категорије: пројугословенске, антијугословенске и оне у којима долази до конфронтације првих и других (енг. граффити баттлес). На нивоу конотације истакао је три главна идеолошка антагонизма: социјалистички федерализам против национализма, Тито против његових противника и антифашизам против фашизма.
Указујући на то да графити могу истовремено да буду провокација и критика, афирмација и континуитет, да служе за обележавање територије, сталну антагонизацију и као семиотичка герила, Великоња је закључио да нам анализа графита говори да и даље нема помирења између оних који су подржавали и оних којих су били против заједничке државе. Графити такође имају доминантну носталгичну црту, којом се, међутим, према Великоњи не подвлачи оно што је било добро у прошлости, већ се изражава незадовољство с данашњим стањем и политичким лидерима. Коначно, и са тим у вези, графити о Југославији несумњиво представљају критику данашњег стања, сиромаштва и периферизације у новонасталим државама.
Предавање је део циклуса „Југославија“ који се организује заједно с Академском мрежом за сарадњу у Југоисточној Европи.
