Југославија се не може разумети, нити то треба покушавати из перспективе питања да ли је она била добра или штетна за појединачне народе који су у њој живели, јер то нису категорије историјске науке већ политике, нагласио је Иво Голдштајн у предавању „Југославија – идеалан државни оквир, умјетна творевина или тамница народа?“
Он је истакао да се више од три деценије након распада Југославије ниједна од националних постјугословенских историјографија још увек није конституисала као друштвена наука која одговара захтевима модерне науке, већ су све и даље зачаурене и настављају да буду слушкиње политике. Не указујући да постоји разлика између историје и повести (разлика између прошлости и приповести о њој) и уместо да се политичким проблемима бави као наука, историјографија на јужнословенским просторима постала је (добровљни) инструмент политике.
Голдштајн сматра да би историчари могли бити главни покретачи промене оваквог стања, најпре тиме што би почели с демитологизацијом Југославије, а затим покренули и теме које су суштински важне за разумевање и проучавање историје Југославије. При томе морали би да избегну типичну грешку када се говори о Југославији, а која се за њега огледа у примени вредносних критеријума данашњице на време у којем је постојала Југославија. Последица изостанка те неопходне научне контекстуализације, јесте да се Југославија представља као идеална држава, вештачка творевина или тамница народа, иако повесно посматрано није била ништа од тога.
У последњем делу предавања Голдстеин се осврнуо на изазове Југославије, истичући пре свега да територија између Алпа и Егеја од четвртог века нове ере никада није била под јединственом управом и да је због тога покушај стварања једне такве државе представљао изазов сам по себи. При томе су промене (само)перцепција појединих република изазвале динамике које нису нужно оснаживале заједничку државу, јер је, примера ради, Хрватска унутар Аустро-Угарске спадала у најмање развијене области, да би уласком у Југославију постала једна од двеју најразвијенијих. Ипак, упркос свим недостацима и антидемкоратским тенденцијама, Југославија је била једини оквир у којем је успешно маргинализован екстремни национализам, сматра Голдштајн, који је овај простор обележавао пре 1918. године, а нарочито то чини након 1991. године до данас.
Предавање је део циклуса циклуса Регионалне чајанке „Југославија“ који Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи организује у сарадњи са Институтом друштвених наука.
