Иако је Југославија, посебно социјалистичка, још током постојања привлачила посебну пажњу друштвених наука, тек ју је њен крај ставио у центар многобројних истраживања која и после 30 година не престају да отварају нова питања и перспективе везане за њену дезинтеграцију, оценила је Ирена Ристић у предавању „Ко је рушио, а ко срушио? Промене научних интерпретација о дезинтеграцији Југославије“.
О томе како се фокус (друштвено)историјских истраживања о узроцима краја Југославије мењао током последње три деценије, како се прилагођавао новим интерпретацијама и методама, те отварао, тј. стварао простор за нова научна тумачења и историјске наративе, било је речи у предавању „Ко је рушио, а ко срушио? Промене научних тумачења о дезинтеграцији Југославије“.
Првих година након распада земље преовладавало тумачење да је крај Југославије последица непремостиве етничке нетрпељивости и културно-цивилизацијског јаза међу њеним народима, док у другом таласу долази до прве промене парадигме. „Тако већ од средине деведестих година почињу да преовладавају истраживања која су сагледавала (гео)политичке, економске, демографске, социјалне и друге аспекте Југославије и њеног друштва. Међутим, као и истраживања првог, тако су и истраживања другог таласа претежно полазила од тога да је до распада морало неминовно да дође, при чему се једном од наизглед рационалних узрока придавао кључан значај“, указује она.
Тек у трећем таласу и новом променом парадигме узроковане пре свега историјском дистанцом, друштвене науке почињу да праве отклон од приступа да се Југославија сагледава искључиво с њеног краја. Уместо тога, интересовања почињу да се усмеравају ка парцијалним друштвеним сегментима Југославије и југословенског друштва. Бавећи се њима, и то независно од каснијег краја државе, ова истраживања указују пре свега на сложеност друштвених фактора и динамику многобројних националних и глобалних процеса, који су, између осталог, утицали и на дезинтеграцију заједничке државе.
Предавање је део циклуса циклуса Регионалне чајанке „Југославија“ који Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи организује у сарадњи са Институтом друштвених наука.
