Полазећи од појма солидарности немачког социолога Хајнца Будеа, који сматра да се у већини западних земаља данас на делу сукоб солидарности који почива на питању имиграције, предавање Едвина Пеза „Опадање солидарности у Југославији: Савез комуниста Југославије као гласник друштвено-политичких промена“ било је посвећено питању солидарности у југословенском друштву.
Он се усредсредио на шездесете године XX века када је, након почетних послератних привредних успона, СКЈ почео да се суочава с првим озбиљнијим кризама, унутрашњеполитичким ривалитетима и, следствено, неопходношћу реформи.
Политичке елите Југославије тада су биле присиљене да преиспитају доминантну перцепцију солидарности (братство и јединство) и њену компатибилност с новим економским и политичким изазовима друштва и друштвеног развоја, указао је Пезо.
Такве корените промене, које су се односиле и на поимање солидарности, имале су директан утицај на развој нове динамике у интерентичким и међурепубличким односима, оценио је он, јер промене нису довеле само до привредног развоја већ су створиле нове победнике и губитнике, економске разлике међу републикама, и тиме означиле почетак борбе око расподеле повећаног благостања.
Солидарност се на крају посматраног периода све мање тумачила кроз јединствену визуру, чиме су и схватања о решавању кризе све више почела да се разликују, а СКЈ је, губећи по том питању ауторитет међу грађанима, све мање имао кохезивну политичку функцију.
Предавање је део циклуса циклуса Регионалне чајанке „Југославија“ који Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи организује у сарадњи са Институтом друштвених наука.
