Чајанка са Едвином Пезом: О солидарности код политичке елите Југославије

У предавању Опадање солидарности у Југославији: Савез комуниста Југославије као гласник друштвено-политичких промена Едвин Пезо говориће о схватању солидарности и њеној улози у унутрашњеполитичком дискурсу Савеза комуниста Југославије до средине шездесетих година XX века, у времену када се обнавља земља и консолидује политичка власт.

Полазиште за предавање је књига немачког социолога Хајнца Будеа Солидарност: Будућност једне велике идеје (Solidarität: Die Zukunft einer großen Idee, 2019), који тврди да је у данашњим друштвима већине западних земаља на делу сукоб солидарности, који углавном почива на питању имиграције.

Модерна историја појма солидарности почиње формулом Француске револуције: „слобода, једнакост, братство“, а као „комунистичка солидарност“ у социјалистичким земљама источне и југоисточне Европе након 1945. стављена је у руке „партији братства“.

У Југославији, где је у устав било уписано „братство и јединство народа и солидарност радних људи“ (1963), питање солидарности се после Другог свјетског рата суочило са специфичностима политичког система у коме је политичка елита била суочена са сопственим захтевима као и многим друштвено-политичким изазовима.

Током предавања биће тематизовано питање солидарности у унутрашњем политичком дискурсу Комунистичке партије Југославије/Савеза комуниста Југославије за период до средине седме деценије XX века. Посебна пажња биће посвећена политичкој елити, њен дискурс у оквиру СКЈ и период од краја педесетих година, када су се пројекције и идеје солидарности суочавале са првим значајним економским и политичким изазовима.

Fotografija E.Pezo IOS Neverflash.com
neverflash.com

Едвин Пезо је студирао историју и економску географију у Минхену, а докторирао у Јени на тему југославенске миграцијске политике и исељавању муслиманских етничких група у Турску (1918-1966). Био је научни сарадник Института Südost, Центру за примењена политичка истраживања у Минехну, на Универзитету у Регенсбургу, а од 2010. године ради у Лајбниц – Институту за источну и југоисточну Европу у Регенсбургу као уредник и координатор пројекта вишетомног приручника о историји југоисточне Европе (Handbuch zur Geschichte Südosteuropas). Тренутно ради на завршетку монографије о међусобном односу персонализиране моћи и институционализиране власти у Југославији од 1943. до 1966, на примеру Александра Ранковића с једне и КПЈ/СКЈ с друге стране.

Предавање је део циклуса „Југославија“ који се организује заједно с Академском мрежом за сарадњу у Југоисточној Европи, а одржава се у Великој сали Института друштвених наука, уз могућност праћења путем зоом платформе. Модераторка предавања је Ирена Ристић (ИДН).

 

https://zoom.us/j/98113153312?pwd=NUJldlVZWW9hOTNmbjRSMVlHcUI0dz09

Meeting ID: 981 1315 3312
Passcode: 505032

Датотеке

Годишњи програм Регионалне чајанке: Југославија

Преузмите ПДФ

Поделите садржај:

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Email

Јавни конкурс за попуњавање радног места – директор Института друштвених наука

Датум објаве:

Рок за пријављивање:

30. 11. 2022.

Назив истраживања иде овде

Кратак опис истраживања иде овде у максимално две или три реченице

Рок за пријављивање:

Унесите појам претраге
Skip to content