Зато што је почетак и крај социјалистичке Југославије обележен ратом, многи су склони да закључе да је период између та два рата био само један наметнут период мира који није могао да изнедри ништа вредно помена. Убедљивост и заснованост таквог закључка анализирао је Дејан Јовић, професор на Факултету политичких знаности у Загребу, у предавању: „Јосип Броз Тито и владајућа левица у Југославији (1945-1991): Наслеђе, успеси, неуспеси“.
Јовић се најпре осврнуо на околности у којима је настала послератна Југославија, као и на главни изазов са којим се та држава све време постојања суочавала: заборативи не само претходне велике ратове (Први светски рат, Балкански ратови) већ и сукобе међу југословенским народима, али и грађанске ратове унутар сваког од тих народа. И упркос таквом изазову, који се на крају показао и као превелик, социјалистичка Југославија ипак је успела да се консолидује као држава и да у својим границама утемељи принципе који су били не само прогресивни за своје време, већ су то и данас.
То је била тема централног дела предавања у којем је Јовић говорио о институцији самоуправљања, идеји братства и јединства, као и о концепту несврстаности, као о трима најзначајнијим достигнућима социјалистичке Југославије, владајуће левице и пре свега Јосипа Броза Тита. Пад комунизма у Совјетском Савезу, а затим и у целој источној Европи, учинио је да се те у својој бити прогресивне идеје дискредитују, а да уместо њих доминацију преузме поимање Југославије као историјског промашаја и „тамнице народа“. Улогу левице у постјугословенском простору Јовић види управо у томе да критикује и заступа алтернативу таквом разумевању
Мало шта је остало данас од југословенског наслеђа, оцењује Јовић. Самоуправљање је укинуто и замењено приватним власништвом, а на место радничке класе, која је обједињавала највећи део становништва Југославије и тиме му давала одговарајућу друштвену тежину и моћ, дошло је неколико мањих нација, по својој природи ексклузивних и мање обухватних. Слично томе је и идеја братства и јединства замењена пропагирањем негативних емоција према другим народима и продубљивањем антагонизма међу њима. Коначно, идеја несврстаности коликогод да је била омогућена Хладним ратом, за данашње постјугословенске државе не само да је незамислива већ и значај који је социјалистичка Југославија имала у међунаордној политици за те нове државе недостижан, закључио је он.
Предавање је одржано 12. октобра у оквиру циклуса Регионалне чајанке „Левица“ који се организује у сарадњи с Академском мрежом за сарадњу у Југоисточној Европи.
