У Босни и Херцеговини данас се може запазити једна константа присутна у различитим димензијама друштва: наставак логике рата од неприступачности територије због присуства мина, преко третирања природних богатстава као ратног плена, до скривања и закопавања на непознате локације индустријског токсичног отпада током уништења фабрика у приватизацијама, истакао је у предавању „Колонијализам кроз отпад и активистичке праксе отпора у Босни и Херцеговини“ Дамир Арсенијевић.
Главна теза његовог предавања била је да је кључни концепт за разумевање деиндустријализације Босне и Херцеговине и производње нових субјективитета у овом процесу јесте пракса производње отпада.
Босна и Херецеговина затрована је политички, економски и еколошки. Стална политичка нестабилност, све веће сиромаштво, интензивирано притисцима за приватизацију природних ресурса, и све чешће еколошке несреће сведоче о токсичном моделу управљања, указао је Арсенијевић.
Не ради се само тек о производњи људи као отпада него и о умањивању, обезвређивању и на крају крајева уништавању друштвених веза кроз производњу и циркулисање токсичних наратива безнађа и очаја.
