За разумевање многих психопатологија aфективност је кључан аспект људске свести, а посебно посматрано из енактивистичке и еколошке перспективе, нагласила је докторандкиња Анастасија Филиповић у предавању “У раскораку са светом: еколошка психопатологија и афективност”, одржаном 21. августа у ИДН-у.
Истраживачица-приправница у Институту за филозофију Филозофског факултета покушала је да представи делове своје докторске дисертације, као и да те идеје примени на психопатологију. У предавању је покушала да покаже на који начин је афективност важна за разумевање психопатологија попут схизофреније и депресије.
Ови поремећаји афективности најбоље се могу разумети из перспектива енактивизма и еколошке психологије. Енактивизам истиче да средина добија значење за организам преко његове интеракције са светом. Еколошка перспектива помаже да постане видљиво на који начин се ствара, али и мења еколошка ниша сваке индивидуе. Преко ових модерних филозофских и когнитивно-научних теорија утеловљене и проширене когниције и афективности Анастасија Филиповић настојала је да покаже како се одређена психопатологија карактерише као раздвајање од света, као бивање “у раскораку са светом”.
Докторандкиња је указала и на терапеутски значај поменутих приступа – промене у друштвено-материјалном окружењу особе могу допринети њеном менталном оздрављењу. Енактивисти, у складу са принципима пререфлективне феноменологије утеловљености, указују на значај телесних терапија, плесом и покретом, и тим напоменама се закључује њено предавање.
Предавање Анастасије Филиповић треће је у оквиру семинара „Филозофија и психијатрија” Центра за филозофију Института друштвених наука.
