Предавање проф. Војћеха Дашкјевича, „Карактеристике и изазови савремене културе: Источноевропске перспективе“ биће посвећено кључним карактеристикама и изазовима савремене културе, разумеваним из источноевропске перспективе, фокусирајући се на њен утицај на лични идентитет и друштвени живот.
Савремена култура, обликована преласком са производње на потрошњу, све већом индивидуализацијом и дигиталном посредовањем, подстиче флуидне и фрагментисане идентитете, привремене друштвене везе и естетизацију свакодневног живота. Истовремено, експанзија медија и „приватизација“ уверења доприносе ерозији заједничких нормативних оквира и ширем стању несигурности.
Успон дигиталних медија додатно поспешује овакву динамику. У свету засићеном сликама и информацијама, граница између стварности и представљања постаје све нејаснија, што резултира фрагментисаним културним пејзажом без кохерентног центра. Многи мислиоци карактеришу такво стање као стање неизвесности или ризика, у којем се појединци боре да успоставе стабилне оријентире.
Филозофски гледано, ово се огледа у критици класичног појма људског субјекта, при чему утицајни теоретичари тврде да се идентитет конституише кроз дискурс, односе моћи и језик, уместо да буде утемељен у стабилној суштини.
Насупрот тим критикама, у предавању ће бити заступана теза да класична мисао пружа кохерентну антрополошку и нормативну основу за процену савремених културних преображаја. Уместо одбацивања модерних увида, овај приступ настоји да их утемељи у стабилним принципима способним да поврате смисао, оријентацију и људско достојанство у фрагментисаном културном пејзажу. Унутар овог оквира, култура се може разумети као неговање људске природе. Такав приступ пружа нормативну основу за вредновање савремене културе без наметања крутих идеолошких шема, нудећи уместо тога водеће принципе укорењене у природи људске личности.
Предавање је на енглеском језику.
Др хаб. Војћех Дашкјевич је ванредни професор на Католичком универзитету „Јован Павле ИИ“ у Лублину (КУЛ), при Институту за филозофију, где је професорс на Катедри за метафизику. Године 2007. стекао је звање доктора филозофије на основу дисертације о концепту интелектуалне интуиције у филозофији Томе Аквинског. Године 2020. стекао је степен хабилитованог доктора филозофије на основу монографије Биће – Човек – Култура: Студија из филозофије културе (Byt – Człowiek – Kultura. Studium z filozofii kultury, Лублин, 2019). Његова истраживачка интересовања обухватају филозофију културе, метафизику, филозофску антропологију, као и историју и теорију културе. Аутор је бројних научних публикација из области филозофије културе, стања савремене цивилизације и филозофије, укључујући монографију Интелектуална интуиција у метафизици (Intuicja intelektualna w metafizyce, Лублин, 2014), као и низ чланака посвећених филозофији културе и стању савремене цивилизације.