Могућност да вештачки интелигентни системи развију облик личног идентитета зависи од тога да ли им се може приписати социјална когниција – капацитет разумевања и учешћа у друштвеним интеракцијама. Управо овом сложеном филозофском питању било је посвећено предавање Петре Видаковић Цветковић, примарно усмерено ка теми односа социјалне когниције и вештачких делатника.
Предавање „Социјална когниција и могућност личног идентитета код АИ делатника“ је за посебан фокус имало системе засноване на дубоким неуралним мрежама. Полазна теза била је да моделовање и имплементација капацитета социјалне когниције имају далекосежне импликације по статус особности вештачких делатника, те да управо овај капацитет може представљати релевантан оквир за разматрање минималне концепције личног идентитета у контексту вештачке интелигенције.
У првом делу излагања представљен је концептуални оквир социјалне когниције који је развио Камерон Бакнер у књизи From Deep Learning to Rational Machines. Посебна пажња посвећена је односу између дубоког учења, рационалног расуђивања и социјалне интеракције, као и начину на који ови елементи могу бити релевантни за разумевање понашања вештачких делатника.
У наставку је размотрена допунска перспектива Ане Штрасер, чији минималистички приступ социјалној когницији омогућава теоријску интеграцију са Бакнеровим становиштем. На основу ове интеграције анализирана је могућност приписивања особности вештачким делатницима који поседују минималне облике социјалне когниције.
Теоријски темељ ове интеграције чини критеријум психолошког континуитета дијахронијског личног идентитета. У том контексту, посебно је истакнут проблем „пара-особности“ као специфичан случај ширег проблема перзистенције личног идентитета, како га формулише Џејмс ДиЂована. Овај проблем указује на тешкоће са којима се суочавају заступници критеријума психолошког континуитета приликом објашњења идентитета кроз време, нарочито у случају вештачких делатника.
У завршници предавања размотрен је антиципирани приговор овом становишту, као и аргументован одговор који настоји да одбрани могућност минималне концепције личног идентитета код вештачких делатника. Предавање је тиме отворило простор за даљу расправу о границама особности, идентитета и друштвеног деловања у ери развоја напредних система вештачке интелигенције.
Предавање Петре Видаковић Цветковић, истраживачице-приправнице Центра за филозофију, организовано је у оквиру циклуса представљања новопридошлих колегиница и колега у Институту друштвених наука.
