Гостовање Горана Башића 8. априла на Радио-телевизији Србије, поводом Међународног дана Рома.
Процене о броју Рома у свету варирају, крећу се између 10 и 12 милиона људи, а већина њих живи у Европи. У Србији се на попису 2022. године 131.936 грађана изјаснило се да припада тој етничкој мањини. Процене су да је тај број неупоредиво већи.
Горан Башић каже да тешко да се о положају Рома у било којој области може нешто рећи у суперлативу. „Та тема ми увек ствара неку горчину”, истиче Башић.
Указује и на то да је 8. април, дан када се медији сете Рома. “Онда ја и то искористим, да све то кажем, активирам се по друштвеним мрежама, да се свима замерим. Из тог разлога нема пуно лепог да се каже о реалном положају живота Рома, шта су јавне политике, не само код нас, него европске јавне политике понудиле Ромима”, додаје Башић.
Каже да, према подацима извештаја Агенције за фундаментална права Европске комисије, 80 одсто Рома у Европи живи у ризику од сиромаштва а 47 процената је изложено свакодневној дискриминацији.
Горан Башић наводи и суморан податак да 30 одсто ромске деце барем једном месечно оде гладно у кревет.
Башић указује да је за Светски дан Рома проглашен 8. април 1971. године, у једном специфичном тренутку, када бујају грађански покрети, када идентитети постају важнији, када се мења свет и када група ромских активиста, интелектуалаца, међу којима су Роми из Србије били доста утицајни, чуо се њихов глас, стварају светску организацију Рома и постављају своје политичке циљеве.
Подсећа да се тада усваја национална хералдика, свесно се мења име народа како би се направио отклон од дискриминације и поставља се политички циљ да Роми буду признати као нетериторијални народ.
Међутим, како каже, тај политички циљ није никада остварен и чак више не постоји ни Светска организација Рома.
Према његовим речима, оспорава се политички значај овога датума.
”Светски конгрес Рома имао је, како каже, имеђу осталог, циљ да заштити њихов културни индентитет.
Башић сматра да се политички циљ изгубио и да се процес еманципације изгубио у Потемкиновим селима социјалне интеграције и инклузије.
“Довољно је да сиђете у рубове београдских насеља па да видите сву тежину са којима Роми живе и како они носе своје сиромаштво и цео тај сентимент”, додаје Башић.
На питање да ли је положај Рома у Србији бољи у односу на претходну деценију, Башић каже да не постоје прецизни подаци.
“Постоје неки спорадични или неки административни. Ми смо у Институту за друштвене науке чак радили квалитетно истраживање података које се прикупљају у локалним заједницама. И утврдили смо да су ти подаци или лоши, или лажни, или паушални, ретко који су били тачни. И то су просто биле изјаве тих људи који су то радили, којима је било непријатно због посла који су обављали”, истиче Башић.
