У предавању „Ка истоку, ка западу: Културни односи и солидарност између Италије и Југославије током Хладног рата“ италијанска историчарка Франческа Роланди показала је како је континуирано побољшање односа и развијање сарадње двеју земаља позитивно утицало не само на слику Југославије у Италији, него и на слику Италије, а тиме и Запада у Југославији.
Односи Италије и Југославије у периоду током и након Другог светског рата били су обележени војним, територијалним и идеолошким сукобима. Шездесетих година започет процес зближавања двеју земаља, познат под називом јадрански детант, временом је прерастао у пример узајамне помоћи и сарадње које су превазилазиле политичке и идеолошке разлике.
Франческа Роланди посебно се осврнула на два, по својој природи различита аспекта билатералних односа двеју земаља. Први се односио на утицај италијанске поп-културе у Југославији, која је деловала као филтер за западне трендове, а која је била прихваћена широм Југославије. Други се односио на везе солидарности које су посебно јачале у случајевима природних катастрофа, подржаване од централних или регионалних власти обеју држава. Посебна одлика тог односа била је његова двосмерност: обе су државе и примале и слале хуманитарну и стручну помоћ, што је био изузетак у тадашње, хладноратовско време.
На крају, Роланди се осврнула и на период после 1989. године и истраживања из тог периода у којима се уочава повратак наратива који наглашава оно што раздваја две земље, попут злочина из Другог светског рата, непријатељства, протеривања италијанског становништва са територије некадашање Југославије и идеолошке разлике током Хладног рата. Ипак, и тај тренд у истраживањима постепено се мења и Роланди је у закључку подвукла да би било корисно да историчари Југославију посматрају изван категорија „истока“ и „запада“.
Предавање је део циклуса циклуса Регионалне чајанке „Југославија“ који Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи организује у сарадњи са Институтом друштвених наука.
