Разумевање образаца динамичке интеракције између биолошких, психолошких и друштвених фактора у одржавању хроничног бола из оквира еактивизма биће кључно за идентификацију разлика између група пацијената и одређење ефикасности специфичних терапијских мера, закључила је Сабрина Конинкс у предавању „Динамички обрасци хроничног бола“.
На предавању одржаном 27. новембра у Великој сали Института друштвених наука (преко Зума и пред публиком уживо), доцент филозофије на Врије Универзитету Амстердам, Сабрина Конинкс, аргументисала је да се многи ментални поремећаји одупиру поједностављеној класификацији унутар чисто биомедицинског оквира који поремећаје приписује искључиво физиолошким проблемима у мозгу или телу. То се односи на различите психијатријске поремећаје, хронична стања као што су хронични умор, дуги Ковид и фибромиалгија. Она је посебно истражила хронични бол као централну студију случаја.
Пажљивији поглед на недавну историју науке о болу открива помак од чисто биомедицинског приступа ка биопсихосоцијалном моделу. Нажалост, упркос свем потенцијалу, овај се модел често примењује на фрагментиран и линеаран начин, делимично због своје ограничене теоријске основе. Да би се успешно применио биопсихосоцијални модел у истраживању и у клиничкој пракси, неопходно је експлицитно дефинисати онтолошки однос између биолошких, психолошких и друштвених фактора који доприносе настанку хроничног бола.
Др Конинкс тврди да би се решио овај проблем потребно је окренути се оквиру еактивизма који експлицитно дефинише односе између биолошких, психолошких и друштвених фактора. Одбацивањем наивног редукционизма и атомизма и укључивањем динамичких петљи повратних информација, ови приступи имају за циљ да објасне сложеност и варијабилност хроничног бола. Међутим, многи приступи имају тенденцију да превиде карактеристичне обрасце динамичке интеракције између биолошких, психолошких и друштвених фактора у одржавању хроничног бола. Разумевање ових образаца је кључно за идентификацију карактеристичних разлика међу групама пацијената и одређење ефикасности специфичних терапијских мера.
Предавање Сабрине Конинкс је тринаесто у низу семинара „Филозофија и психијатрија“ у организацији Центра за филозофију Института друштвених наука.
