Борис Зихерл (1910–1976) wас тхе фирст Дирецтор оф тхе Институте оф Социал Сциенцес анд хе оццупиед тхис поситион фор тхе инитиал цоупле оф монтхс оф тхе ИСС’с оператион.
Хе wас борн ин Триесте. Синце 1930, хе wас а мембер оф тхе Цоммунист Партy оф Yугославиа. Ин 1932, хе енроллед тхе Фацултy оф Лаw ин Љубљана (градуатед ин 1941). Хе wас ацтиве ин ан иллегал студентс’ мовемент анд wоркед ин јоурналисм, анд ин 1932 хе бецаме а мембер оф тхе ЦПY Цоммиттее фор Словениа. Ин 1934, хе wас сентенцед ин лине wитх тхе Лаw он тхе Протецтион оф тхе Стате то фоур yеарс ин присон, анд хе wас инцарцератед ин Сремска Митровица. Ин 1940, хе бецаме а мембер оф тхе Централ Цоммиттее оф тхе Цоммунист Партy оф Словениа. Ин Април 1941, ас оне оф тхе цоммунист репресентативес, хе партиципатед ин тхе фоундинг цонференце оф тхе Либератион Фронт (Освободилна фронта).
Афтер тхе цонцлусион оф тхе wар, хе wас фор а wхиле тхе едитор оф тхе Борба даилy, фоллоwед бy бецоминг тхе Цхаирмен оф тхе Цоммиттее фор Сциенце анд Едуцатион ин тхе Говернмент оф тхе Федерал Пеопле’с Републиц оф Yугославиа анд ан емплоyее оф тхе Агитпроп оф тхе ЦПY Централ Цоммиттее. Хе wроте политицал, пропаганда анд идеологицал артицлес анд аргументативе ессаyс фор тхе фоллоwинг неwспаперс анд магазинес: Борба, Дело, Комунист, Људска правица, Новоyе времyа (Мосцоw), Народна ревија, Народна свобода, Теорија ин пракса, Впрашања нашега часа, етц.
Ин 1947 анд 1948, хе едитед тхе Информатион Буреау’с оутлет Фор а Ластинг Пеаце, фор Пеопле’с Демоцрацy (За трајни мир, за народну демократију). Фром Новембер 1948 то Новембер 1950, хе wас тхе Принципал оф тхе идеологицал анд дидацтиц сцхоол оф тхе Институте оф Социал Сциенцес ин Белграде, анд субсеqуентлy Министер оф Сциенце анд Цултуре ин тхе Говернмент оф тхе ПР Словениа.
Хе wас елецтед фулл профессор оф тхе Фацултy оф Пхилосопхy ин Љубљана ин 1954. Ин 1957, хе wас намед тхе фирст Дирецтор оф тхе сциентифиц Институте оф Социал Сциенцес. Хе оццупиед тхис поситион фор а цоупле оф монтхс анд ин тхис период тхе организатионал анд программатиц фоундатионс оф тодаy’с ИСС wере естаблисхед.
Фром 1959 то 1964, хе wас тхе Дирецтор оф тхе Институте оф Социологy анд Пхилосопхy оф тхе Университy оф Љубљана, wхицх хе хад алсо фоундед. Афтер тхат, хе маде трансфер то wхат wас тхен кноwн ас Љубљана Цоллеге оф Политицал Сциенцес, wхере хе цонтинуед то теацх Марxисм анд социологy то тхе енд оф хис лифе.
Хе бецаме а цорреспондинг мембер фор тхе Словениан Ацадемy оф Сциенцес анд Артс ин 1949, а фулл мембер ин 1958, анд тхе Ацадемy’с Вице-Пресидент ин 1975.
Хе рецеивед нумероус републиц анд федерал аwардс, инцлудинг тхе Ордер оф тхе Хероес оф Социалист Лабоур (1970), Франз Прешерн Аwард (1950 анд 1958) анд тхе АВНОЈ Аwард (1972).
Хе диед он 11 Фебруарy 1976 ин Љубљана.
(Соурце:
Словеначки биографски лексикон
Момчило Павловић „Институт друштвених наука – југословенска академија друштвених наука“)
Селецтед wоркс:
- Основни проблеми марксизма, 1934 (превод дела Георгија Плеханова и предговор)
- О Совјетски звези, 1940.
- Три раздобја в развоју делавскега гибања, 1943, 1944.
- Франце Прешерен – песник ин мислец, 1949.
- Уметности ин миселност, 1956.
- Књижевности ин дружба, 1957.
- О хуманизму ин социализму, 1965.
- Иван Цанкар ин наш час, 1976.
- Збрано дело, 1980, 1983, 1986, 1989.
