Kako jedan jedan mentalni poremećaj (hiperkinetički poremećaj) može biti dobar „saveznik” u borbi sa drugim mentalnim poremećajem (teški depresivni poremećaj) tematizovao je doktorand Petar Nurkić u predavanju „Zašto ne treba da se saberem – ADHD i ostali neobični saveznici u borbi protiv depresije”.
Koegzistencija ili komorbiditet poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) i teškog depresivnog poremećaja (MDD) predstavlja složenu psihološku situaciju. Dok se ADHD manifestuje kroz impulsivnost, hiperaktivnost i deficit pažnje, MDD karakterišu uporna osećanja tuge, smanjeno interesovanje i oštećeno funkcionisanje.
U predavanju, održanom 17. oktobra, istraživač saradnik na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta istražio je hipotezu da određene osobine ADHD-a mogu poslužiti kao nekonvencionalni odbrambeni mehanizmi za one sa MDD-om. Cilj je da se pokaže da ono što se obično označava kao „višak energije“ i „ometanje pažnje“ može efikasno da se suprotstavi tipičnom umoru i stagnaciji povezanih s depresijom.
Nurkić je ukazao na to da fenomenološki izveštaji pojedinaca kojima je istovremeno dijagnostikovan ADHD i MDD otkrivaju niz bitnih iskustava. Za neke, impulsivne i proaktivne tendencije ADHD-a deluju kao katalizator za angažovanje u aktivnostima, nudeći kratko olakšanje od simptoma depresije. Drugi opisuju složenu interakciju između poremećaja. Prepoznavanje suptilne interakcije između ADHD-a i MDD-a biće od suštinskog značaja za stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem, naglasio je on.
Predavanje Petra Nurkića sedmo je u okviru seminara „Filozofija i psihijatrija” Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
