Predavanje Sofije Mojsić povodom promocije knjige “Izvori modernosti u misaonoj revoluciji u ranom 17. veku”

Autorka u svom izlaganju kao i u svojoj knjizi pokazuje kako su se i na kojim fundamentalnim postavkama formirali moderna epoha, moderna filozofija i moderna racionalnost uopšte. Autorka pažljivo analizira ključne karakteristike i sadašnju relevantnost filozofija Bekona, Dekarta, Hobsa i Paskala. Ona u svom izlaganju posebno želi da naglasi zašto su te filozofije i te kako bitne i nama danas u 21. veku. Ona ističe sav veliki entuzijazam i hrabrost, borbenost i optimizam jednog Bekona na početku moderne naučne i filozofske revolucije u 17. veku i njegovo verovanje i naglašavanje koliko moderna racionalnost koju je upravo izgrađivao bitno utiče na formiranje boljih i moralnijih ljudi a ne samo ogromnog tehničkog instrumentarijuma kojim su mnogi naši savremenici prezasićeni. Ona dalje naglašava ključni doprinos Dekarta u koncipiranju i oblikovanju modernog pojma duha koji pre svega podrazumeva kritičko samoodvajanje i (samo)kritičku (samo)refleksiju (raz)uma, Hobsovo insistiranje na ključnom značaju strasti – pored ostalog – za ljudski sveukupni život, pa i onaj filozofski i intelektualni i na kraju pokazuje koliko mnogo Paskal insistira na mnogim aspektima modernog čoveka i moderne hrišćanske religije koji se s punim pravom mogu nazvati demonskim. Ona u tim osnovnim karakteristikama vidi koliko mnogo njihovi autori korespondiraju i sa našom savremenošću, što se često zaboravlja.

O autorki

Sofija Mojsić je rođena u Kosovskoj Mitrovici 1963. Diplomirala je, magistrirala je i doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za filozofiju. Objavila je sledeće knjige: Kjerkegorov misaoni put (Mali Nemo, Pančevo, 2008), Kant i Hegel kao mislioci moderne (Mali Nemo, Pančevo, 2009) i Izvori modernosti u misaonoj revoluciji u ranom 17. veku (Mali Nemo, Pančevo, 2021). Takođe je bila autor-saradnik u Enciklopediji straha (Službeni glasnik, Beograd, 2015). Prevela je sa engleskog jezika sledeće knjige: F. Koplston, Ruska religiozna filozofija (Plato, Beograd, 2003), A. Makintajer, Traganje za vrlinom (Plato, Beograd, 2006) i Č. Tejlor Izvori sopstva (Akademska knjiga, Novi Sad, 2008). Sa dr Mirkom Blagojevićem i dr Marinkom Lolićem uredila je zbornik radova Verovanje i/ili znanje (Beograd, 2016). Objavila je više naučnih radova u stručnoj periodici. Radila je u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i u preduzeću „Svetlost“.