Србија и циљеви Агенде 2030. УН-а

Руководилац истраживања

Финансијер истраживања

Кабинет министра без портфелја задуженог за демографију и популациону политику, 2019.

аериал виеw оф цитy буилдингс дуринг даyтиме

НАСЛОВ ИСТРАЖИВАЊА

Утврђивање и промовисање везе између политика фертилитета Србије и Агенде 2030. УН-а

ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА

Демографија

ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА

Утврђивање и промовисање везе између деловања на ублажавању кризе рађања и реализовања циљева Агенде 2030. у Србији.

ПРОБЛЕМ

Србија се суочава са низом озбиљних популационих изазова. Најважнији проблем је вишедеценијско рађање деце далеко испод потреба замене генерација. Установити и образложити везу између фактора који утичу на ниво фертилитета у Србији и 17 циљева, укључујући и 169 потциљева, Агенде 2030. Установити и размотрити међузависност националног оквира за деловање у сфери фертилитета и реализације Агенде 2030. Ширити разумевање о вези између ублажавања феномена недовољног рађања деце и остваривања циљева одрживог развоја Уједињених нација.

ИСТРАЖИВАЊЕ

Мапирање циљева и њихових циљних вредности дефинисаних Агендом 2030. који се директно односе на детерминистичку основу недовољног рађања у Србији путем теоријских разматрања ниског нивоа рађања и емпиријских налаза новијих истраживања спроведених у Србији.

Образложење и интерпретација утврђене везе између циљева и потциљева Агенде 2030. с једне стране, и фактора који утичу на ниво фертилитета у Србији, с друге.

Мапирање циљева, механизама и активности дефинисаних у Стратегији подстицања рађања 2018. који су у складу са циљевима и њиховим циљним вредностима дефинисаним у Агенди 2030. Разматрање утврђене међузависности Стратегије подстицања рађања 2018. и Агенде 2030. са наручиоцем Пројекта.

РЕЗУЛТАТ

У истраживању је утврђена и образложена директна веза између седам од 17 циљева одрживог развоја Агенде 2030 и фактора који утичу на низак ниво фертилитета у Србији. Седам циљева одрживог развоја (циљ 1, 2, 3, 4, 5, 8 и 10) је мапирано према кључним детерминантама недовољног рађања у Србији. То су социоекономски фактори, фактори који условљавају ниво сексуалног и репродуктивног здравља и они који се тичу родне равноправности. Притом су коришћени теоријски и емпиријски налази.

Установљена је и веза индиректног типа између готово свих осталих циљева Агенде 2030. које дискусија у овом истраживању није обухватила и нивоа фертилитета у Србији. Додатно, постоји веза између циљева Агенде 2030. који се тичу економског и здравственог домена одрживог развоја као и оних везаних за једнакост и социјалну инклузију, с једне стране, и кључних детерминанти неповољних демографских показатеља Србије у сфери морталитета и миграција, с друге.

Установљена је и показана јасна међузависност између националног оквира за деловање у сфери фертилитета, који чине Стратегија подстицања рађања 2018. и релевантна законска решења, и реализације циљева одрживог развоја Агенде 2030. То је врло значајан налаз, јер су ублажавање кризе рађања и европске интеграције земље политички приоритети Србије.

Унесите појам претраге
Скип то цонтент