Cilj zajedničke sesije IDN-a i Sekretarijata CSES-a (Komparativna studija izbornih sistema, www.cses.org) bila je preedstavljanje najnovijih istraživanja nove generacije istraživača.
Na skupu, održanom 26. oktobra, istraživači su bili u prilici da se upoznaju sa radom svojih kolega, da razmene ideje o svojim teorijskim i metodološkim pristupima, kao i da uspostave međusobne kontakte.
Kao uvod, Dejv Hauel (sekretarijat CSES-a, Institut za društvena istraživanja, Univerzitet u Mičigenu) ukratko je predstavio projekat CSES-a, njegovu više od četvrt veka dugu istoriju, kao i planove za budućnost. Bojan Todosijević (IDN) upotpunio je uvod osvrtom na napore uložene u pridruživanje Srbije ovom međunarodnom projektu.
Na skupu su predstvljena četiri istraživačka projekta. Katarina Blincler (Lajbnic institut za društvene nauke;) otvorila je sesiju studijom u koautorstvu sa Klarom Dentler i Stivom Kvinlanom koja se bavi nemačkim saveznim izborima. Njihovi rezultati podržavaju postojanje bihejvioralne personalizacije, ali su, takođe, pokazali da njen direktan uticaj ostaje uglavnom sekundaran u odnosu na partijsku popularnost.
Slaven Živković (Univerzitet Johanes Gutenberg u Majncu; DeFacto, Crna Gora) predstavio je analizu istraživanja o nacionalnim izborima u Crnoj Gori sprovedenu nakon vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna 2023. Prezentacija je rasvetlila rezultate izbora na kojima je novoosnovana stranka „Evropa sada!“ obezbedila pobedu sa 25 procenata od ukupnog broja glasova.
Jovana Zafirović (IDN) je u prezentaciji „Radne vrednosti i percipirana nesigurnost posla u Evropi“ dala empirijsku i komparativnu analizu odnosa radnih vrednosti i percipirane nesigurnosti posla u Evropi. Autorka je testirala hipotezu da dominacija spoljašnjih radnih vrednosti na markonivou, u odnosu na unutrašnje, znatno doprinosi percepciji nesigurnosti posla.
U završnoj prezentaciji, Vladimir Mentus (IDN) predstavio je komparativnu analizu vrednosnih prioriteta uz pomoć modeliranja latentne krive rasta. Studija je zaključila da rezultati ukazuju na relativnu stabilnost vrednosti i sporu kulturnu promenu u zapadnoj Evropi.
Ukupan utisak sastanka bio je da nova generacija naučnika iz različitih delova sveta i različitog akademskog porekla deli mnoge zajedničke karakteristike u istraživačkom radu – kao što su najsavremenija metodologija, teorijska sofisticiranost i interesovanje za uporedni pristup.
