(1912–1971)
Рођен је 1912. у Бачкој Паланци. Студирао је право у Београду и Паризу где је докторирао. Био је професор на Економском и Правном факултету Универзитета у Београду.
Био је члан Комунистичке партије Југославије од 1935. и учесник Шпанског грађанског рата. Увалић је покретач и оснивач Друштва економиста Србије и један од његових првих председника. Покретач је и дугогодишњи главни уредник првог економског теоријског часописа Економист. У исто време, радио је и на оснивању Економског факултета у Београду. Његовом заслугом, основан је и први Економски институт у Србији у коме започињу прва озбиљнија научна истраживања о привреди Србије и Југославије.
Један је од главних носилаца иницијативе за оснивање Савеза економиста Југославије и председавајући оснивачког конгреса. Од 1953. до 1960. био је југословенски амбасадор у Норвешкој, Аустрији и Француској, а до 1967. амбасадор у Индији.
Kao директор Институтa друштвених наука радио je од 1960. до 1962. За дописног члана Српске академије наука изабран је 1961. године. Од 1967. био је помоћник државног секретара за иностране послове, а 1971. поново постављен за амбасадора у Индији.
Погинуо је у аутомобилској несрећи у Ирану, 28. септембра 1971. године. Носилац је Партизанске споменице 1941.
Одабрани радови:
- L’Évolution des Prix sur les Grands Marchés Mondiaux depuis 1933: Métaux non Ferreux, Matières Premières, Textiles, Blé, Sucre, Librairie du Recueil Sirey, Paris, 1939.
- Планирање народне привреде, Научна књига, Београд, 1948.
- О производњи, Рад, Београд, 1952.
- О социјалистичким односима производње, Рад, Београд, 1953.
- Regional policy of economic development in Yugoslavia, Informativna služba “Jugoslavija”, Београд, 1962.
- Неразвијена подручја у развијеним западним земљама: упоредна студија, САНУ, Београд, 1972.
