Mihailo Marković (1923–2010) učestvovao je u Narodnooslobodilačkoj borbi i bio je kapetan JNA. Posle rata, završio je studije filozofije na Filozofskom fakultetu Beogradskog Univerziteta. Za asistenta na Filozofskom fakultetu je izabran 1951, a za predavača dve godine kasnije. Na istom fakultetu doktorirao je 1955, a 1956. na Univerzitetu u Londonu. Od 1963. godine bio je redovni profesor, a od 1966. do 1967. godine i dekan Filozofskog fakulteta. Sa Fakulteta je, kao „politički nepodoban“ suspendovan 1975, a otpušten 1981. godine. U Centru za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka je radio od 1981. do odlaska u penziju 1986. godine.
Držao je predavanja na brojnim univerzitetima u Evropi, Americi, Meksiku, Japanu. Počasni doktorat nauka dobio je na Univerzitetu u Lundu, u Švedskoj. Bio je kopredsednik Međunarodne humanističke i etičke Unije, podpredsednik Međunarodne unije za istraživanje budućnosti, član Međunarodnog filozofskog instituta u Parizu. Bio je osnivač i prvi direktor Instituta za filozofiju pri Filozofskom fakultetu u Beogradu(1967–1975), urednik časopisa Praxis International koji je izlazio i Oksfordu (1980–1989) i član redakcije Praxisa (1963–1975).
Za dopisnog člana SANU-a izabran je 1963. godine, a redovni član je postao 1983. godine. Bio je zamenik sekretara Odeljenja društvenih nauka (1985–1989), a sekretar istog Odeljenja od 1998. do 2001. Za člana Predsedništva SANU-a je izabran 2002, a potom i za predstavnika SANU-a u Međunarodnoj akademskoj uniji u Briselu.
Bio je aktivan i u akademijinim radnim telima: Odbor za filozofiju i društvenu teoriju, Međoodeljenjski odbor za zaštitu životne sredine, Odbor za proučavanje stanovništva, Grupa za ustavnopravna pitanja, Međuakademijski odbor za filozofiju i društvenu teoriju, Odbor za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti, Međuodeljenjski Odbor za ljudska prava i nacionalne manjine.
Dobitnik je brojnih nagrada: Sedmojulska nagrada SR Srbije, Oktobarska nagrada Beograda, Medalja za hrabrost, Orden zasluga za narod 3 reda, Orden bratstva i jedinstva 2. reda, Orden rada 3. reda.
Osamdesetih godina 20. veka bio je jedan od autora Memoranduma SANU-a o poziciji srpskog naroda u jugoslovenskoj federaciji. Jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije i autor programskih načela te stranke.
Odabrani radovi
- Formalizam u savremenoj logici, 1957.
- Dijalektička teorija značenja, 1961.
- Humanizam i dijalektika, 1967.
- Preispitivanje, 1972.
- Dialektik der Praxis, 1968.
- From Affluence to Praxis: philosophy and social criticm, 1974
- The Contemprorary Marx. Essaѕs on Humanist Communism, 1974
- Self-Managing Socialism (vol. I, II, edited by Branko Horvat, Mihailo Markovic, Rudi Supek), 1975
- PRAXIS: Yougoslav essays in the philosophy and methodology of the social sciences (edited by Mihailo Marković and Gajo Petrović), 1979
- Democratic Socialism: theory and practice, 1982
- Filozofski osnovi nauke, SANU, 1981.
- Sloboda i Praksa, 1997.
- Društvena misao na granici milenijuma, 1999.
