Mihailo Đurić (1925–2011) bio je filozof, sociolog, univerzitetski profesor i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Posebno je poznat po radovima o Ničeu i Hajdegeru. Bio je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i takođe je predavao na nekoliko fakulteta i seminara u Srbiji i inostranstvu.
Doktorirao je 1954. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je iste godine izabran za asistenta; vanredni profesor je postao 1964, a redovni 1969. Predavao je Istoriju političkih teorija, Opštu sociologiju i Metodologiju društvenih nauka.
Đurić je udaljen s Univerziteta, sudski gonjen i osuđen na dve godine zatvora jula 1972. (kasnije umanjeno na devet meseci) zbog govora održanog marta 1971. u vezi s ustavnim amandmanima (kasnije objavljenom u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu pod naslovom „Smišljene smutnje“) i članka „Kamen razdora“ objavljenom u časopisu Umetnost br. 27–28 za 1971. godinu.
Od 1974. do 1989. Đurić je bio naučni savetnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu. U isto vreme aktivan je kao gostujući profesor filozofije na univerzitetima u Beču, Zapadnom Berlinu i Augsburgu i drži predavanja i na mnogim drugim nemačkim i austrijskim univerzitetima. Godine 1989. biva rehabilitovan i vraća se na Pravni fakultet.
Od 1981. do 1991. bio je direktor internacionalnih seminara o Ničeovoj filozofiji u Međuuniverzitetskom centru u Dubrovniku. Od 1985. do smrti bio je predsednik Naučnog veća Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1990. godinu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu i Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu.
(Izvor: Vikipedija)
Odabrani radovi
- Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista, 1954.
- Humanizam kao politički ideal: ogled o grčkoj kulturi, 1968.
- Problemi sociološkog metoda, 1962.
- Sociologija Maksa Vebera, 1964.
- Iskustvo razlike: suočavanja s vremenom, 1994.
- Stihija savremenosti, 1997.
- Niče i metafizika, 1984.
- Putevi ka Ničeu: prilozi filozofiji budućnosti, 1992.
- Izazov nihilizma, 1986.
- O potrebi filozofije danas: filozofija između Istoka i Zapada, 1999.
- Poreklo i budućnost Evrope, 2001.
- Krhko ljudsko dobro: aktuelnost Aristotelove praktičke filozofije, 2002.
- Mythos, Wissenschaft, Ideologie: ein Problemaufriss, Amsterdam 1979.
- Nietzsche and die Metaphysik, Berlin 1985.
- Kunst und Wissenschaft bei Nietzsche, Würzburg, 1986.
- Nietzsches Begirff der Philosophie, Würzburg, 1990.
- Die Serbische Philosophie heute, München, 1993.
