Kosta Čavoški (1941), pravnik, teoretičar prava i političar, penzionisani je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU-a i član Krunskog saveta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1960. Po diplomiranju zaposlio se kao član Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunističke omladine Srbije, a potom kao međunarodni potpredsednik Saveza studenata Jugoslavije. Godine 1968. uključio se u studentske demonstracije. Magistrirao je 1969. godine, a 1970. godine izabran je za asistenta. Doktorirao je 1973. Marta 1973. godine osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine
Zaposlio se 1977. godine u Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Zajedno sa Dobricom Ćosićem je 1984. godine osnovao i napisao program Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja,
Od 1987. do 1990. godine, Čavoški je radio u Centru za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka. Na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je vraćen 1. januara 1991. u svojstvu redovnog profesora. Penzionisan je 2009. godine.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti je izabran 30. oktobra 2003. godine, a za redovnog člana 5. novembra 2015.
Pripadao je grupi od 13 intelektualaca koja je 1989. godine obnovila rad predratne Demokratske stranke. Osnivač je Srpske liberalne stranke. Od 1996. do 2009. godine, Čavoški je bio član Senata Republike Srpske. Učestvovao je u radu Tima za odbranu Radovana Karadžića pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Dobitnik je Nagrade Miloš Crnjanski, 1991. godine i Nagrade Miodrag Jovičić, 1999.godine.
(Izvor: Vikipedija)
Odabrani radovi
- Filozofija otvorenog društva: politički liberalizam Karla Popera, 1975.
- Tito – tehnologija vlasti, 1991.
- Na rubovima srpstva: srpsko pitanje danas, Tersit, 1995.
- Zatiranje srpstva, 1996.
- Half a Century of Distorted Constitutionality in Yugoslavia, 1997 .
- Hag protiv pravde (iznova): slučaj dr Radovana Karadžića, 1997.
- Moć i prevlast: Tukididova politička misao, 2015.
