U okviru ciklusa predavanja “Novi pogledi, perspektive i istraživanja teorije roda” Studijsko istraživačka grupa za rodnu ravnopravnost i javne politike IDN organizuje onlajn predavanje na temu ”Od propalog groba do prvog javnog spomenika: izgradnja i stabilizacija sećanja na istaknute žene u srpskoj kulturi” u sredu, 20. aprila 2022. godine sa početkom u 12.00 časova. Predavanje će održati prof. dr Svetlana Tomić, vanredna profesorka na Fakultetu za strane jezike Alfa BK Univerziteta u Beogradu.
Sažetak predavanja:
Milica Stojadinović Srpkinja (1828-1878) bila je prva slavna pesnikinja modernog, Vukovog doba. Živela je i stvarala na teritoriji Habsburške (kasnije Austrougarske) monarhije; pripadala je grupi pisaca koji su prihvatili jezičku reformu Vuka Stefanovića Karadžića; podredila je svoje književne teme buđenju nacionalne svesti; pesme je potpisivala nadimkom „Srpkinja“, koji će postati prepoznatljiv deo njenog imena. Tokom života štampala je dosta radova, a u intenzivnom kontaktu sa spoljnim svetom pažljivo je gradila svoju slavu i javni imidž, pridobivši podršku vodećih predstavnika nacionalne i internacionalne elite. Iako slavna tokom života, posle smrti Milica Stojadinović Srpkinja brzo pada u zaborav, njeno ime i književnost blede, a početkom 20. veka njen grob u Beogradu se urušava i propada u blatu. Videvši taj propali grob 1905. godine, istaknuti književni kritičar i profesor univerziteta, Jovan Skerlić, objavljuje dva slična teksta u kojima lamentira. Pa ipak, taj i takav Skerlićev tekst uticao je da obrazovane žene donesu drugačije odluke u vezi sa svojom prethodnicom.
Cilj ovog predavanja je da osvetli ideološke i sociološke mehanizme za uspostavljanje javnog kolektivnog sećanja i memorijalizacije istaknutih žena u srpskoj kulturi. U predavanju su korišćena znanja i pristupi novog istorizma, filozofije istorije, nauke o književnosti, feminističkih kritika i teorija, sociologije, popularne kulture, studija sećanja i angažovanosti. U izlaganju će biti predstavljeni načini na koji su se obrazovane žene organizovale i tokom osam godina (1905-1913) ostvarile dva ključna cilja: u javnom kolektivnom sećanju učvrstile su pozitivno sećanje na ime, lik i delo Milice Stojadinović Srpkinje, ali i na neke od najznačajnijih intelektualki tog vremena. Zaključuje se da su spomenik u kamenu i nekoliko spomenika od hartije imali isti cilj ‒ da promene dominantu politiku sećanja prema ženama (npr. Skerlić je pod tim novim pritiskom uneo Srpkinju kao prvu književnicu u svoj unverzitetski udžbenik o istoriji srpske književnosti), ali, u novije vreme mnogi od ovih procesa nisu bili adekvatno razumevani, tumačeni i vrednovani. Osim toga, prvobitno uspostavljen model kreiranja sećanja na neku zaslužnu ženu u srpskoj kulturi do danas je ostao gotovo nepromenjen i najmanje je zastupljen u vidu javnih vajarskih spomenika. Zaključci imaju implikacije u politici, nauci, kulturi, umetnosti: tiču se promene politike sećanja, promene istraživanja odnosa nauke prema ženama i „ženskom pitanju“, kao i mogućnosti uspešne stabilizacije sećanja istaknutih žena u široj javnosti pomoću popularne kulture.
O predavačici:
Svetlana Tomić je vanredna profesorka na Fakultetu za strane jezike Alfa BK Univerziteta u Beogradu. Učestvovala je u naučnom projektu ”Rodna ravnopravnost i kultura građanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljenja u Srbiji” koji je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Tomić je članica uređivačkog odbora Serbian Studies (Washington D.C) i saradnica World Literature Today (Oklahoma University, USA). Njena glavna istraživačka interesovanja su institucionalizovano javno znanje o srpskoj književnosti 19. veka, metodologija istraživanja u zatvorenim društvima, skrivena istorija, književno stvaralaštvo žena, postjugoslovenska književnost. U 2022. godini, za podršku razvoju stvaranja znanja iz oblasti feminističkih i rodnih studija u Srbiji (teorija i istraživanja) dobitnica je nagrade “Anđelka Milić”.
Autorka je šest monografija, priređivačica sedam knjiga sa predgovorima; objavila je preko četrdeset naučnih članaka i preko stotinu kritika u Srbiji i inostranstvu. Bila je gostujuća kourednica specijalnog temata Serbian Studies u 2011. godini: Serbian Women and the Public Sphere: 1850-1950. Kao glavna i odgovorna urednica objavila je brojeve naučnog časopisa Reči za 2014, 2015, 2020 i 2021. Objavila je dve knjige pesama, za prvu je dobila je nagradu Književne omladine Srbije. Pesme, kratke priče, eseje i polemike objavljuje u različitoj periodici u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj. Članica je dva udruženja North American Society for Serbian Studies; Association for Women in Slavic Studies.
