Povodom 65 godina od osnivanja Instituta društvenih nauka (IDN), 12. maja u organizaciji Centra za pravna istraživanja IDN održan je okrugli sto na temu „Tranzicija i vladavina prava”, kao prvi u nizu događaja koji Institut društvenih nauka obeležava u godini svog jubileja. Na okruglom stolu govorili su, istaknuti profesori prava i političkih nauka, i predstavnici pravosuđa, kao i saradnici Centra za pravna istraživanja što je imalo za cilj povezivanje nauke i struke, a vezano za sagledavanje nekadašnjih i aktuelnih tranzicionih izazova, sa stanovišta različitih oblasti prava. Skup su otvorili direktor Instituta društvenih nauka dr Goran Bašić i upravnica Centra za pravna istraživanja dr Marta Sjeničić, nakon čega su učesnici, u okviru četiri panela diskutovali o mestu, ulozi i značaju koje pravo ima u procesu tranzicije započete na prelasku iz 20. u 21. vek.
U okviru prve sesije koja se odnosila na ustavne i upravne promene, zaključeno je da su one posledica konkretnih političkih prilika, te da, iako postoji određeni ustavni kontinuitet, postupak usvajanja i izmene Ustava često ostaje sporan. Stoga, domaći ustavni sistem odlikuje ranjivost dok se za ustavnim identitetom još uvek traga. Ukazano je, dalje, na probleme regulisanja upravnog postupka i dileme u vezi sa donošenjem Zakona o upravnom postupku, kao i na izazove i prednosti koje je donelo rašireno osnivanje i korišćenje javnih agencija kao modela organizacije upravnih poslova. U oblasti svojinskih odnosa zaključeno je da je od početka tranzicionog procesa donet niz propisa, međutim njihova dosledna primena u pojedinim oblastima je izostala. Pored toga, zakonske odredbe nisu u potpunosti odgovorile na potrebe prakse, što je pokazalo svojevrstan neuspeh tranzicije, posebno jer je u pitanju jedna od važnih oblasti funkcionisanja društva, države i prava. Sa druge strane, razvoj privrednog sistema išao je u pravcu inovativnosti rešenja i harmonizacije sa međunarodnim i evropskim standardima, naročito u domenu koji se odnosi na poslovanje privrednih društava, kao i na razvoj tržišta hartija od vrednosti. Oblast rada i radnog odnosa, u okvirima kapitalističkog i neokapitalističkog ekonomskog modela, karakterišu kontinuirani zahtevi za socijalnom korekcijom tržišta rada, gde fleksibilizacija radnog angažovanja zahteva ponovno redefinisanje tradicionalnih radnopravnih instituta sa ciljem ostvarivanja ideje socijalne pravde, postizanja ideala radno-socijalnog mira, kao i obezbeđenja delotvorne zaštite ekonomsko socijalnih prava. Dalje, u domenu zdravstvene zaštite, istaknuto je da su, poslednjih decenija, sprovedene korenite reforme, na način da se od staleških pravila išlo ka hiperregulaciji pojedinih oblasti u zdravstvu. S tim u vezi, ukazano je i na periodiku razvoja medicinskog prava u Srbiji, sa fokusom na odnos sudske prakse prema grešci u medicini, gde je utvrđeno određeno kolebanje u smislu normiranja tereta dokazivanja, kao i kod ostvarivanja prava na naknadu štete. Domaći sistem socijalne zaštite pak odlikuje holistički pristup u ostvarivanju i zaštiti prava, deinstitucionalizacija, uz naglašavanje fleksibilnosti u pružanju usluga socijalne zaštite i pluralizma pružalaca usluga, ali i kašnjenje u usvajanju strategijskih dokumenata i nedovoljna primena propisa u praksi. Poslednja sesija okruglog stola bila je posvećena pravosuđu, odnosno načinu izbora sudija, članova Vrhovnog saveta sudstva, nadležnosti i sastavu sudova, kao i mehanizmima za ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku, a shodno evropskim standardima i zahtevima. Istaknute su brojne nedoumice i izazovi u domenu krivičnih i parničnih postupaka u Republici Srbiji kao i problem čestih izmena kako procesnih tako i materijalnih zakona. Na samom kraju, učesnici su se složili da kao najveći izazov započete, a nedovršene, tranzicije u gotovo svim oblastima prava, zapravo, ostaje pitanje – kako obezbediti pristup pravdi za sve građane. Nedovršenost sistema svakako dovodi u pitanje pravnu sigurnost kao uslov vladavine prava, pa se mora razmišljati o tome da se pređe na uređeniji i sistematičniji put, pre svega, ustavnih, ali i svih drugih promena.
