U predavanju Fedriko Burdman „Eksternalistički pristup zavisnosti“ argumentisao je u prilog eksternalističkom pristupu zavisnosti.
Oštećenje sposobnosti kontrole ponašanja koje je u vezi s upotrebom droge, leži u srcu kako kliničkog tako i svakodnevnog pojma zavisnosti. Burdman tvrdi se da se (delimični) neuspeh sposobnosti u slučaju zavisnosti najbolje da razumeti ne pripisivanjem intrinsičnim svojstvima delatnika već u načinu na koji delatnik stupa u interakciju sa određenim uslovima okoline.
On se zalaže za eksternalističko razumevanje zavisnosti. Njegova polazna tačka je obilje dokaza o značajnom uticaju društvenih i situacionih faktora i faktora životne sredine na stepen do kojeg ljudi sa zavisnošću mogu da kontrolišu svoju upotrebu droga. On je razmatrao neke od ključnih empirijskih nalaza: uticaj socioekonomskog lišavanja (deprivacije), situacioni stresore i dostupnost (ili nedostatak) alternativa za nagrađivanje, kao i ključnu terapeutsku ulogu društveno-ekoloških intervencija.
Osnovni cilj eksternalističkog pristupa je da pokaže da socio-ekološki faktori igraju tako istaknutu ulogu u određivanju kliničkih ishoda da bi se mogli prikladno oceniti kao konstitutivni za sam fenomen. Međutim, umesto da artikuliše svoje gledište u smislu problematične uzročne/konstitutivne razlike, on predlaže da se pitanje preformuliše na sledeći način: da li postoji relevantno blizak mogući svet u kome, s obzirom na drugačiji skup spoljašnjih uslova, neko kome je ispravno dijagnostifikovana zavisnost više ne pati od smanjene kontrole? Predlaže da pozitivan odgovor daje dovoljno snage ideji da je eksternalizam ispravan pristup zavisnosti.
Predavanje Fedrika Burdmana, Univerzitet Alberto Hurtado, Čile, 21. je u nizu seminara „Filozofija i psihijatrija” u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
