Четврт века мониторинга мањинских права у Европи

Поводом 25 година ступања на снагу Оквирне конвенције за заштиту националних мањина Савета Европе, у Институту друштвених наука се одржава међународна конференција посвећена мониторингу мањинских права „Изазови мониторинга у европском мултикултуралном окружењу“.

Отварајући конференцију, Горан Башић, директор Института друштвених наука нагласио је да примена стандарда из Оквирне конвенције Савета Европе не значи да је све у реду са мултикултурализмом, пошто је питање какав је однос између примене стандарда и тога шта се постиже том применом у животу у мултикултуралним друштвима.

Елиз Корни, Дивизија Савета Европе за националне мањине и мањинске језике казала је да је усвојени Оквир велики једно од главних достигнућа рада Савета Европе, пошто је то једини законски обавезујући оквир на европском нивоу за заштиту мањина: „Препоруке и стандарди Саветодавног комитета јесу референце за рад многих тела Савета Европе, Европске комисије и других органа. Такође, њих користе и друге међународне организације за процену степена заштите мањинских права и за испуњеност услова за чланство у ЕУ“.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности казала је да се за 13 година рада институције, као првих пет основа притужби грађана због дискриминације увек јављају пол, инвалидитет, старосно доба, национална припадност и на петом месту здравствени статус, сексуална оријентација или нека врста вишеструке дискриминације. „Када је реч о притужбама на основу националне дискриминације, прошле године је две трећине притужби стизало за дискриминацију припадника ромске националне мањине. Роми су национална мањина која је највише изложена дискриминацији, упркос напретку и највећим напорима који су посвећивани од стране владе и других актера. Остале мањинске групе обраћају се у много мањем броју, Бошњаци 8,5%, Хрвати 3,8, а Албанци 3,3“ и највећи број притужби тицао се права на образовање на матерњем језику и употреба језика и писма.

Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог указао је да мултикултуралност није честа тема у академској заједници и да не постоје овакви садржаји у образовном систему: „Ни на једном од четири правна факултета у Републици Србији чији је оснивач држава не постоји ниједан предмет који је посвећен тематици мањинских права, иако је то уставна категорија“. Он је нагласио да је дошло до позитивних помака у остваривању стандарда и унапређене сарадње са саветима националних мањина.

Поводом 10. децембра, Дана људских права, учесници конференције, научници као грађани из 12 европских земаља усвојили су Апел за окончање сукоба и достојанствен живот, у којем исказују забринутост за припаднике група које због етничког, националног и верског порекла пате или трпе насиље или су изложени понижавању: „Уверени да је живот важнији од територија и расподеле моћи, те да су границе пропустљиве линије спајања, а разговор, поверење и компромис основе за постизање одрживих решења залажемо се за одржив мир и стварање атмосфере у којима би слободни људи имали могућности да трагају за срећом“, каже се у Апелу (цео текст у наставку).

Између осталих, у раду конференције учествује и Петра Ротер, председница Саветодавног комитета Савета Европе за Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина, као и садашњи чланови и некадашњи председници тог комитета. Конференцију су организовали Институт друштвених наука, Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи у сарадњи са Саветодавним комитетом за Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина Савета Европе.

CHALLENGES OF MONITORING IN THE EUROPEAN MULTICULTURAL ENVIRONMENT 1920x1080 logo 1

АПЕЛ ЗА ОКОНЧАЊЕ СУКОБА И ДОСТОЈАНСТВЕН ЖИВОТ ПОВОДОМ 10. ДЕЦЕМБРА ДАНА ЉУДСКИХ ПРАВА

Учесници међународне научне конференције Challenges of Monitoring in the European Multicultural Environment дубоко саучествују у патњама људи широм света који трпе насиље и невине су жртве ратних страдања. Нарочито изражавамо забринутост за припаднике група који због свог етничког, националног и верског порекла пате или трпе насиље, животно су угрожени или су изложени понижавају, економској, социјалној и/или културној ускраћености.

Позивамо међународне организације и њихове чланице да се без компромиса заложе за моментално постизање мира свуда у свету и да предузму све расположиве мере како би се отклониле последице ратова, спречиле опасности од нових сукоба, подстакао економски, социјални и културни напредак и охрабрило разумевање међу људима различитих етничких, културних и верских заједница.

Уверени да је живот важнији од територија и расподеле моћи, те да су границе пропустљиве линије спајања, а разговор, поверење и компромис основе за постизање одрживих решења залажемо за одржив мир и стварање атмосфере у којима слободни људи имају могућности да трагају за срећом.

 

Датотеке

Програм скупа

Преузмите ПДФ

Водич Конференције

Преузмите ПДФ

Зборник MONITORING MINORITY RIGHTS

Преузмите ПДФ

Јавни конкурс за попуњавање радног места – директор Института друштвених наука

Датум објаве:

Рок за пријављивање:

30. 11. 2022.

Назив истраживања иде овде

Кратак опис истраживања иде овде у максимално две или три реченице

Рок за пријављивање:

Унесите појам претраге
Skip to content