Одржан округли сто о ставовима грађана о демократској трансформацији Србије

Округли сто “Ставови грађана и грађанки о демократској трансформацији Србије у протекле три деценије” одржан је 8. децембра 2022. године у Институту друштвених наука. Организатор је био Центар за политиколошка истраживања и јавно мњење ИДН-а.

У оквиру три сесије учесници су дискутовали о друштвеним и културним аспектима процеса транзиције и представили резултате спроведеног истраживања. Скуп су отворили директор Института, др Горан Башић и управник Центра за политиколошка истраживања и јавно мњење, др Огњен Прибићевић.

На првој сесији је било речи о истраживању јавног мњења ”Вредносни ставови грађана о демократској трансформацији Србије у протекле три деценије (1990–2022)”, које је Центар спровео од маја до септембра 2022. Бојан Тодосијевић представио је методолошке карактеристике спроведеног истраживања. Упитник су испитаници попуњавали на два начина, путем директне поште и путем Интернета.

Дијана Вукомановић указала је на еволуцију активног грађанства у Србији у претходне три деценије, детаљно приказујући како изгледа данас активан грађанин, односно који су то социјални и политички фактори који утичу на изборно опредељење грађанина Србије. Ђурђица Станковић и Даница Лазовић су анализирале пословање страних компанија у Србији, где су посебну пажњу посветиле кршењу права радника и проблематизовале однос страних компанија према питању загађења животне средине.

У другој сесији је било речи о ставовима грађана према питању политичке корупције, ауторитарне оријентације и повезаности политичке оријентације и (не)запослености у Србији. Милица Јоковић Пантелић и Бранка Матијевић су анализирале перцепцију грађана и грађанки заступљености политичке корупције у Србији, кроз два основна облика политичке корупције: изнуде и примање мита. Јована Зафировић представила је везу између идеолошко-политичке оријентације и питања (не)запослености младих у Србији.

Трећа сесија тематски је обухватила ставове грађана у вези са спољнополитичком и стратешком оријентацијом Србије у претходне три деценије, али подршку евроинтеграцијама. Жељка Бутуровић-Брадарић анализирала је резултате истраживања које се односе на спољнополитичке ставове грађана који су били опозициони гласачи у време владавине Слободана Милошевића.

Милан Благојевић и Марко Мандић анализирали су улогу јавног мњења као једне од варијабли у креирању спољне и стратешке политике Србије у претходном периоду, а Ксенија Марковић је на основу података добијених у истраживању са Марком Јовановићем представила резултате које се односе на тему евроинтеграција. Специфичан фокус истраживања био је на дилеми грађана око чланства у Европској унији и очувања Косова и Метохије у саставу Србије.

Ирена Ристић приказала је и анализирала податке које се односе на подршку евроинтеграцијама међу гласачима декларативно и програмски проевропских партија од постојања вишепартизма и изборног надметања у Србији.

Излагања су праћена живом дискусијом у којој су учествовали учесници скупа и присутни слушаоци.