Одржано предавање “Демографија и родне студије”

У оквиру циклуса предавања “Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” Студијско истраживачке групе за родну равноправност и јавне политике ИДН, др Анкица Шобот, научна сарадница Института друштвених наука и чланица ове институтске Студијско истраживачке групе, одржала је 15. септембра 2021. године онлајн предавање „Демографија и родне студије“.

Однос између демографије и родних студија др Анкица Шобот је представила са становишта јасно дефинисаног антрополошког карактера науке о становништву као концептуалног оквира који даје снажне аргументе за примену родне перспективе у демографским анализама и истраживањима. Допринос демографског знања питањима која су блиско повезана са истраживањима рода и родног односа видљив је не само кроз податаке, већ и кроз резултате емпиријских и квалитативних истраживања. Могуће је идентификовање родних модела понашања на агрегатном нивоу, уочавање промена током времена, сагледавање просторних и социо-културолошких особености и међугенерацијско поређење.

Осим тога, демографија садржи релевантна знања везана за препознавање мушке перспективе и истраживања маскулинитета, као и она која се тичу важности родног аспекта у јавним политикама. Закључујући о доприносима демографије, др Шобот је нагласила да чињенице говоре о томе да традиционални обрасци родних улога имају негативан утицај и на мушку популацију, као и на различите аспекте демографског развоја. Ангажованост савремене демографије видљива је не само кроз допринос креирању јавних политика, већ и кроз критички став према родној неравноправности и према неповољним социо-економским и културолошким аспектима јер такве околности, угрожавајући функционисање породичних заједница и квалитет живота различитих генерација, нису повољне са становиша демографског развоја.

Током дискусије посебно се истакло интересовање у вези родног аспекта репродуктивног понашања у развијеним државама, указивањима на могућности и ограничења постизања равнотеже испољене кроз истовремено постојање егалитарнијих родних режима и већих стопа фертилитета. Учесници, како демографи, тако и они који су више усмерени ка родним студијама, су били сагласни када је реч о комплексности везе између родних образаца и репродуктивног понашања. У тим оквирима је, осим и даље битних родних разлика које говоре о неповољном положају жена, искристалисано и питање положаја и понашања мушкараца као битан сегмент промена традиционалног модела подела родних улога.