INSTITUT DRUŠTVENIH NAUKA



SLANJE RUKOPISA

  • Prilikom podnošenja rukopisa, autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije već objavljen, da se ne razmatra za objavljivanje kod drugog izdavača ili u okviru neke druge publikacije, da je objavljivanje odobreno od strane svih koautora, ukoliko ih ima, kao i, prećutno ili eksplicitno, od strane nadležnih tela u ustanovi u kojoj je izvršeno istraživanje.
  • Autori snose svu odgovornost za sadržaj podnesenih rukopisa, kao i validnost eksperimentalnih rezultata, i moraju da pribave dozvolu za objavljivanje podataka od svih strana uključenih u istraživanje.
  • Autori koji žele da u rad uključe slike ili delove teksta koji su već negde objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava i da prilikom podnošenja rada dostave dokaze da je takva saglasnost data. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.
  • Autori garantuju da su kao autori navedena samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa, odnosno da su sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa navedena kao autori.
  • Priloge slati isključivo elektronskom poštom na adresu redakcije: mzelic@idn.org.rs.
  • Nakon prijema, rukopisi prolaze kroz preliminarnu proveru u redakciji kako bi se proverilo da li ispunjavaju osnovne kriterijume i standarde. Pored toga, proverava se da li su rad ili njegovi delovi plagirani.
  • Autori će o prijemu rukopisa biti obavešteni elektronskom poštom u roku od dve sedmice. Samo oni rukopisi koji su u skladu sa datim uputstvima biće poslati na recenziju. U suprotnom, rukopis će, sa primedbama i komentarima, biti vraćen autorima.

UPUTSTVO ZA PRIPREMU RUKOPISA

  • Autori su dužni da se pridržavaju uputstva za pripremu radova. Rukopisi u kojima ova uputstva nisu poštovana biće odbijeni bez recenzije.
  • Za obradu teksta treba koristiti program Microsoft Word (2003 i noviji). Rukopise treba slati u jednom od sledećih formata: .doc, .docx.
  • Format teksta treba da bude što jednostavniji, jer će većina primenjenih formatiranja biti uklonjena i zamenjena tokom pripreme za štampu. Podešavanje stranice: visina 24cm; širina 17cm; margine: vrh 2,54cm; dno 2cm; levo i desno po 2,7cm.
  • Font celog rukopisa treba da bude Times New Roman. Veličina slova u glavnom tekstu je 11pt, jednostruki prored uz obostrano poravnanje. Gde god je podesno, treba koristiti podebljanje, kurziv, supskripte, superskripte, kao i pogodnosti tekst procesora za prikazivanje jednačina. Dozvoljena su dva nivoa podnaslova: prvi – 12pt, podebljano, centrirano; drugi – 11pt, podebljano, levo poravnanje. Fusnote se nalaze na dnu stranice (veličina slova 9pt) i obeležavaju se sukcesivno arapskim brojevima.
  • Prilikom prvog uvođenja skraćenice ili akronima, obavezno u zagradi navesti pun naziv. U rukopisima na srpskom jeziku, imena stranih autora se pišu transkribovano, dok se u zagradi navodi njihov originalni oblik. U radovima na engleskom jeziku, britanska i američka varijanta pravopisa se tretiraju ravnopravno.
  • Članak treba da bude dužine do 35.000 znakova bez razmaka (ovaj obim uključuje sažetak, ali ne i spisak literature i opširniji rezime), a ostali prilozi do 15.000 znakova bez razmaka. Izuzetak su pregledni radovi koji mogu biti dužine do 50.000 znakova bez razmaka. U izuzetnim slučajevima, redakcija može odobriti i duže radove. U određivanju dužine teksta, grafički prilozi (tabele, grafikoni, kartogrami i sl.) se računaju kao 2.400 znakova bez razmaka (cela strana) odnosno 1.200 (pola strane).
  • Stil pisanja i jezička kompetencija mogu biti kratko komentarisani u procesu recenziranja; sitnije propuste koriguje lektor; međutim, članci koji obiluju slovnim i gramatičkim greškama ne mogu se prihvatiti za objavljivanje. Koristiti rodno neutralan jezik.

Podneti dokument treba da ima zasebnu prvu stranu koja sadrži sledeće elemente: naslov rada; puno ime, eventualno srednje slovo, i prezime(na) autora; akademski naziv; naučnoistraživačko zvanje odnosno funkciju; naziv i adresu ustanove u kojoj je autor zaposlen ili drugu odgovarajuću adresu; grad i državu; email adresu i broj telefona. Imena autora i afilijacije isključivo se nalaze na ovoj stranici. Navedene informacije (osim broja telefona) biće u celini uključene u Beleške o autorima na kraju časopisa. Kada rad ima više od jednog autora, podebljanim (bold) tipom slova treba naglasiti ime autora ovlašćenog za korespondenciju.

Članak treba da bude strukturiran na sledeći način: naslov, sažetak, ključne reči, glavni tekst (uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak), izrazi zahvalnosti, spisak referenci, tabele, spisak ilustracija i opširniji rezime. Pozicije slika i tabela treba obeležiti u tekstu (slike i tabele ne treba inkorporirati u datoteku koja sadrži rukopis; one se dostavljaju kao posebne datoteke u odgovarajućim formatima).

Naslov opisuje članak i/ili glavne odnose između varijabli; treba da bude jasan sam po sebi i ne preterano dugačak (do 10 reči). Ako je moguće, treba izbegavati upotrebu skraćenica u naslovu.

Sažetak daje kratak i jasan rezime članka (od 150 do 250 reči; kurziv, 9pt), odražavajući osnovnu strukturu rada (predmet i cilj, metodi, rezultati i zaključak), uz upotrebu termina koji se često koriste za indeksiranje i pretragu u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. U apstraktu ne treba navoditi reference. Sažetak treba da bude napisan na istom jeziku na kojem je napisan tekst članka.

Ključne reči (pojmovi, geografske lokacije, rezultati; kurziv, 9pt) navode se u posebnom redu ispod sažetka i moraju biti relevantne za temu i sadržaj rada. Dobar izbor ključnih reči preduslov je za ispravno indeksiranje rada u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. Navesti pet ključnih reči odnosno deskriptora na jeziku rada.

Tekst članka bi trebalo da ima sledeću strukturu odeljaka: uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak (ne nužno pod ovim nazivima). U zavisnosti od sadržaja i kategorije članka, moguće je izostaviti neke od odeljaka. Na primer, kod preglednog članka, moguće je izostaviti odeljke o metodima i rezultatima, dok naučna kritika ili polemika može uključiti samo odeljke o motivima rada, konkretnim istraživačkim problemima i diskusiju.

  • Uvod opisuje istraživački problem, sumira relevantna prethodna istraživanja u logičkom i kritičkom maniru, vodi čitaoca ka glavnom istraživačkom pitanju članka; jasno formuliše predmet i cilj istraživanja, kao i postojeće nalaze i teorije koje prikazano istraživanje testira ili pokušava da nadogradi.
  • Odeljak o metodu (metodima) treba da pokaže kojim postupcima se postiže cilj naveden u članku; jasno opisuje empirijski plan istraživanja, uzorački postupak, korišćene podatke, mere, instrumente i postupke (novi metodi bi trebalo da budu opisani detaljnije); može početi hipotezom; može biti podeljen u odgovarajuće pod-odeljke.
  • Rezultati: Obrada podataka i statistička analiza treba da budu jasno izložene (naročito u slučaju novih ili retko korišćenih postupaka); odeljak, takođe, može biti podeljen u prikladne pod-odeljke. Rezultate treba prikazati u logičkom nizu; pored numeričkog prikaza statističke analize, autori treba da uključe i narativno objašnjenje nalaza, dok interpretaciju treba ostaviti za diskusiju.
  • Diskusija sadrži interpretaciju dobijenih rezultata, koja treba da bude u kontekstu modela, teorija i nalaza prikazanih u uvodu; ovaj odeljak, opciono, može biti podeljen u pod-odeljke sa konciznim podnaslovima. Treba jasno specifikovati koja su od ranijih istraživanja podržana, osporena ili unapređena nalazima prikazanim u radu, a zatim, ako je moguće, ponuditi nove modele ili okvire za ostvarene nalaze; dati samo logičke tvrdnje na osnovu prikazanih nalaza. Treba izbegavati pretrpavanje ovog odeljka preteranim citiranjem i dugačkim reinterpretacijama literature, već se fokusirati na svoje nalaze. Treba izbegavati zaključke za koje nije obezbeđeno dovoljno istraživačkih podataka. Izuzetno, odeljci o rezultatima i diskusiji mogu se kombinovati u jednom zajedničkom pod nazivom Rezultati i diskusija.
  • Zaključak mora biti u zasebnom odeljku, koji bi trebalo da iskaže kako je prikazano istraživanje unapredilo postojeće naučno znanje; trebalo bi da pruži opšti, kratak i prikladan rezime, nipošto duži od dve strane, predstavljenih nalaza. Zaključak ne sme da bude puko ponavljanje delova sažetka. Diskusija zajedno sa zaključkom može obuhvatiti i do 30% članka, ali u svakom slučaju ova dva odeljka zajedno ne bi trebalo da budu kraća od uvoda.

Zahvalnica treba da se nalazi u posebnom odeljku na kraju članka, a ispred spiska referenci.

Reference se navode na jeziku i pismu na kom su objavljene (veličina slova 10pt.). Spisak referenci treba da sadrži samo radove koji su citirani u tekstu. Navedene jedinice treba da budu poređane po abecednom redu, bez numeracije, i da uključuju imena svih autora bez obzira na njihov broj. Poželjno je da većina referenci bude novijeg datuma, demonstrirajući aktuelni naučni značaj prikazanog istraživanja. U slučaju navođenja više radova istog autora, najpre se navodi najranije objavljeno delo. Autori bi trebalo da ograniče broj citiranih referenci tako što će se pozivati samo na najrelevantnije radove.

  • Primeri za navođenje različitih vrsta radova:
    • monografije, knjige:
      ALHO, J.M. & SPENCER, B.D. (2005). Statistical Demography and Forecasting. NewYork: Springer.
    • delovi monografija ili zbornika radova:
      RAŠEVIĆ, M. (2015). Fertilitet ženskog stanovništva. U V. Nikitović (ed.), Populacija Srbije početkom 21. veka (pp. 74-95). Beograd: Republički zavod za statistiku.
    • članci iz časopisa:
      LUTZ,W., SANDERSON, W. & SCHERBOV, S. (2001). The end of world population growth. Nature 412(6846):543–545.
    • radovi sa konferencija ili poster prezentacije:
      RASEVIC, M. (2006). Abortion problem in Serbia. Paper presented at EPC 2006 "Population Challenge sin Ageing Societies", Liverpool, UK, June 21-24, 2006.
    • istraživački izveštaji, radni dokumenti:
      HYNDMAN, R.J., BOOTH,H. & YASMEEN, F. (2011). Coherent Mortality Forecasting: The Product-Ratio Method with Functional Time Series Models. Clayton: Monash University, Department of Econometrics and Business Statistics (Working Paper 01/11)
    • sadržaj internet stranica:
      Republički zavod za statistiku (2014). Statistička baza podataka (elektronski izvor). Beograd: Republički zavod za statistiku. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx
  • Citiranje referenci u okviru teksta podrazumeva navođenje prezimena autora i godine objavljivanja reference:
    • Direktan citat: Lee (1998);
    • Indirektan citat: (Rašević, 2009).
    • Doslovno citiranje: "The conclusion is that improvements in education, rather than fertility declines, are the main driver of subsequent economic growth." (Lutz, 2014: 530).
    • U slučaju tri i više autora: (Alkema et al., 2011).
    • U slučaju citiranja dva ili više radova istog autora: (McDonald, 2002; 2006).
    • U slučaju više od jedne reference istog autora u istoj godini: (Raftery et al., 2012a; 2012b).

Tabele ne treba da prelaze dimenzije jedne stranice i ne treba da budu preopterećene pomoćnim linijama; slova i brojevi unutar tabela treba da budu veličine 9pt. Tabele treba da imaju jasne, samo-objašnjavajuće naslove. Treba da budu obeležene arapskim brojevima po redosledu kojim se pojavljuju u tekstu. Uredništvo treba da ima potpunu kontrolu nad tabelama, odnosno da može klikom unutar tabele da uređuje fontove reči napisanih u tabelama kako bi se zadovoljio stil časopisa i ispravile pravopisne greške. Sve tabele moraju biti uključene u sam tekst rukopisa nakon spiska referenci, pri čemu svaka tabela mora biti na posebnoj stranici (page break).

Grafikoni, kartogrami, slike, crteži i druge ilustracije treba da budu dostavljeni kao posebne datoteke dobrog kvaliteta (format JPEG ili TIFF, 300dpi). Autori bi trebalo da dostave svoje grafikone/kartograme/ilustracije u boji za elektronsku verziju članka. Ipak, treba imati u vidu da je štampano izdanje časopisa crno-belo. Sve ilustracije treba da budu označene kao "Grafikon" i numerisane arapskim brojevima po redosledu kojim se pojavljuju u tekstu.

Podatke i/ili proračune korišćene za kreiranje grafikona i tabela, takođe, treba dostaviti kao posebne datoteke (bez obzira što nisu sastavni deo rukopisa). Npr, ukoliko su grafikoni napravljeni u MS Excelu, pobrinuti se da dozvoljavaju pristup izvornim podacima na osnovu kojih su kreirani.

Naslovi tabela i grafičkih priloga (veličina slova je 10pt) stoje iznad njih i centrirani su. Legende tabela i grafičkih priloga se nalaze ispod njih, i treba da sadrže izvore podataka, a eventualne napomene u novom redu ispod izvora (veličina slova 8pt, levo ravnanje). U glavnom tekstu, treba specifikovati željeni položaj svakog grafikona, tabele, kartograma ili druge ilustracije obeležavajući ih sukcesivno arapskim brojevima. Upućivanje na tabele i grafičke priloge u samom tekstu mora biti u skladu sa numeracijom (npr: u tabeli 1), a ne sa pozicijom priloga u tekstu (npr: u gore navedenoj tabeli). Konačna pozicija tabela i grafičkih priloga u tekstu može biti drugačija od izvorne zbog postizanja što boljeg preloma članka. Uredništvo neće objaviti sve priloge ako proceni da ih ima previše, kao ni one lošeg kvaliteta.

Molimo vas nemojte:

  • dostavljati grafičke priloge optimizovane za korišćenje na ekranu (npr. GIF, BMP, Pict, WPG); oni obično imaju nisku rezoluciju i mali raspon boja;
  • dostavljati grafičke priloge koji imaju rezolucije niže od 300dpi;
  • dostavljati ilustracije nesrazmerno velikih dimenzija u odnosu na format rukopisa.

Opširniji rezime (veličina slova 10pt.) treba da bude napisan u skladu sa strukturom rada (2.000-3.000 znakova bez razmaka) na engleskom (za radove na srpskom) ili na srpskom jeziku (za radove na engleskom); treba da se nalazi nakon spiska referenci odnosno eventualnog odeljka sa tabelama i spiska grafičkih priloga. U posebnom redu ispod rezimea, navesti ključne reči (u kurzivu) na jeziku rezimea tako da predstavljaju odgovarajući prevod ključnih reči navedenih na početku rukopisa, odnosno ispod sažetka.

Prikazi knjiga, časopisa i drugih radova iz oblasti nauke o stanovništvu na početku treba da sadrže potpune bibliografske podatke prikazanog dela (ime i prezime autora dela, naslov, naziv izdavača, sedište izdavača, godinu izdanja, ukupan broj strana). Osvrti, takođe, na početku treba da sadrže sve relevantne informacije o naučnom skupu, konferenciji, publikaciji ili akciji na koju se odnose. Ime autora osvrta odnosno prikaza navodi se na kraju rada. Format i tip slova u prikazima i osvrtima treba da bude identičan onom u člancima.