Održano predavanje „Feminizacija politike – Rodna osetljivost parlamenta Srbije“

U okviru ciklusa predavanja “Novi pogledi, perspektive i istraživanja teorije roda” Studijsko istraživačke grupe za rodnu ravnopravnost i javne politike IDN, dr Dijana Vukomanović, naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu, održala je 23. juna 2021. godine onlajn predavanje o procesu feminizacija politike u Srbiji prezentujući analizu rodne osetljivosti parlamenta Srbije.

Dr Vukomanović je analizu rodne osetljivosti Skupštine Srbije usmerila na testiranje hipoteze da li je uvođenje i povećanje izbornih kvota za manje zastupljen pol – žene, doprinelo povećanom stepenu reprezentacije žena u zakonodavnom telu, tako i povećanom i raznovrsnijem stepenu angažovanja poslanica u radu parlamentarnih odbora, u kojima se najadekvatnije reflektuje njihov politički, obrazovni i profesionalni kapacitet za vršenje poslaničke – političke funkcije. Detaljnom analizom rodne strukture članstva svih 20 parlamentarnih odbora u četiri saziva Skupštine Srbije, od IX do aktuelnog XII, u periodu od 2012-2014-2016-2020. godine testirana je i hipoteza da li je uvođenjem izbornih kvota od 40% neposredno pred parlamentarne izbore u junu 2020. godine postignuta rodno balansirana participacija koju Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) definiše kao “reprezentaciju ili žena ili muškaraca u nekom organu za donošenje odluka u javnom i političkom životu koja ne pada ispod 40% kao praga pariteta”. Podatak da je u aktuelnom XII sazivu Skupštine Srbije, nakon održanih izbora u junu 2020. poslaničke mandate osvojilo 99 žena – poslanica (39,6% od ukupnog broja od 250 poslanika) govori da je uvođenje i postepeno povećanje izbornih kvota dovelo do ubrzane feminizacije Skupštine Srbije i dalo očekivane rezultate u osnaživanju žena poslanica da se angažuju u većem i raznovrsnijem spektru aktivnosti unutar Skupštine Srbije.

Za potrebe analize strukture članstva parlamentarnih odbora dr Vukomanović je koristila tzv. BEIS klasifikaciju parlamentarnih odbora koju primenjuje Evropski institut za rodnu ravnopravnost, za potrebe Baze podataka o ženama i muškarcima u procesu donošenja odluka, u kojoj se odbori razvrstavaju u četiri klastera: bazične, ekonomske, infrastrukturne i socijalno-kulturološke. Detaljna analiza strukture članstva 20 parlamentarnih odbora svakog pojedinačnog saziva Skupštine Srbije, i zbirni podaci sva četiri saziva – od IX do XII, u periodu 2012-2020. godine su pokazale sledeće tendencije: žene – poslanice su svojim članstvom i angažmanom ostvarile dominaciju u socijalno-kulturološkom klasteru odbora (kultura, socijalna pitanja, zapošljavanje, zdravlje, porodica). Još je indikativniji nalaz analize dr Vukomanović da su poslanice uspešno ostvarile i prodor u članstvo tri veoma značajna odbora koji se svrstavaju u bazične resore: spoljne i evrointegracijske poslove, i u resor pravde, gde je reprezentativnost poslanica iznad ili u skladu sa nivoom reprezentacije proistekle iz izbornih kvota. Takođe su poslanice uspele da ostvare sve veći stepen angažovanja i u ekonomskom resoru – naročito u oblasti trgovine, dok su unutar infrastrukturnog resora poslanice ravnopravno sa muškim kolegama angažovane u oblasti ekologije – životne sredine. Ipak, dva odbora još uvek ostaju nedostupni za adekvatni angažman poslanica – to su odbor za unutrašnje poslove i odbranu, kao i odbor za kontrolu službi bezbednosti. Čak i kada pojedine poslanice vrše funkciju predsednica ovih odbora, stepen članstva poslanica ostaje nedovoljan, ili je krajnje redukovan na “nultu participaciju”, budući da se ovi resori još uvek tradicionalno posmatraju kao domen maskuliziranog – muškog angažmana u politici. Konačan zaključak analize dr Vukomanović je da je uvođenje i postepeno povećanje izbornih kvota za manje zastupljeni pol – žene dovelo do povećanog stepena ulaska sve većeg broja žena - poslanica u Skupštinu Srbije, njihove veće vidljivosti u javnom mnjenju Srbije, i većeg stepena njihovog osnaživanja da primene svoje obrazovne i profesionalne kapacitete u parlamentarnom radu i vršenju poslaničke i političke funkcije.