РЕСУРСНИ ЦЕНТАР ЗА
ПОДРШКУ ИСТРАЖИВАЊИМА

Одржан округли сто ЕВРОПСКА УНИЈА ИЗМЕЂУ НАЦИЈЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ - ЕУ и Србија, ново време и ново окружење

 

У Институту друштвених наука, 10. маја, одржан је научно-стручни скуп посвећен еволуцији међународних односа у Европи и новог положаја Западног Балкана у контексту економских и технолошких трансформација у ЕУ и свету. На скупу су учествовали представници научних институција, привредне заједнице и невладиних организација, који су, између осталог, указали на следеће:

 

• шира Европа се налази на прекретници између даље разградње пост-хладноратовског поретка (губитак значаја ОЕБС, опадање утицаја ЕУ идр), појаве нових међународних претњи (хибридни сукоби, терористичке претње) и даљег и све озбиљнијег захлађења односа, неповерења и конфронтације између Русије и трансатланских савезника. Релативно стабилни пост-хладноратовски поредак постепено уступа место повратку на класичну равнотежу моћи; као да будућност Европе још једном представља избор између поретка силе и поретка заснованом на правилима,

 • никада коначно завршени пројект изградње Европске уније се такође налази на прекретници између кризе проузроковане брегзитом - изласком из ЕУ друге државе чланице по економској моћи и тражења решења у даљим реформама Уније; суштински избор постоји између оних који су за јачање „суверене ЕУ која штити њене грађане“, односно једне форме нео-федерализма и заступника ЕУ која у првом реду треба да игра улогу инструмента за јачање улоге држава нација; дилема о „више или мање Европе“ се претвара о дебату о „Европи у више брзина“, Европи варијабилне геометрије“ или ЕУ између центра и периферије,

 • вишегодишњи постојани раст у земљама ЕУ и еврозони током последње половине деценије не може да прикрије сталну структурну неравнотежу еврозоне, изражене у неусклађености фискалних политика, знатним платнобилансним неравнотежама и разликама у нивоима конкурентности, повећања неједнакости, смањења конвергентности и стопа раста привреда држава чланица; ипак недавно предложени вишегодишњи буџет ЕУ од стране Европске комисије који не одажава губитак прихода због брегзита, потврђује постојање амбиције за одржање активне и динамичне ЕУ и након изласка УК из ЕУ. 

 • стопе раста Србије и региона западног Балкана, и поред одређеног побољшања након дугогодишње економске стагнације, нису још увек довољне да омогуће одговарајући просперитет, повећање стандарда и смањење разлика у развоју ЗБ у односу на просек у ЕУ или у централној Европи; програм подршке ЕУ садржан у новој стратегији проширења Европске комисије који је у првом реду фокусиран на економске инцијативе, као и најављено повећање предприступних фондова ЕУ од 20% представљају подстицај и охрабрење на путу реформи и већег усмерења влада на програме економске модернизације и раста; у том смислу повећање инвестирања из домаћих извора, јавних и приватних, представљају кључни корак. Подстицај дигитализацији, иновацијама и обнови индустријске политике, значиће праве кораке за Србију у наступајучем времену робота и вештачке интелигенције.