ИНСТИТУТ ДРУШТВЕНИХ НАУКА



РАДИЛИ У ИНСТИТУТУ

Душан Брезник

Др Душан Брезник (1920-2002), био је дугогодишњи управник Центра за демографска истраживања.

Рад на истраживању становништва, др Брезник је започео половином педесетих година, као стручни сарадник Одељења демографске статистике у Савезном заводу за статистику. У то време у Савезном, као и Републичком заводу за статистику, постојала је позитивна истраживачка клима, тако да се поред рада на методологији статистичких акција, др Брезник укључио и у аналитички рад. Његови први текстови односили су се на разматрање методолошких питања у оквиру демографске статистике, и на анализу наталитета и морталитета југословенског становништва. Ти садржаји, скренули су пажњу стручне јавности, што је допринело раној афирмацији доктора Брезника као истраживача и његов прелазак 1962. године у новоосновани Центар за демографска истраживања при Институту друштвених наука у Београду. Доктор Брезник ће провести више од две деценије у Центру за демографска истраживања, најпре као сарадник, а касније и као његов дугогодишњи управник. То је раздобље које је обележило развој и афирмацију наше науке о становништву, за које је, у великој мери, заслужан др Душан Брезник, као истраживач и организатор научног рада.

Припадао је истраживачима чији је предмет обухватао више области и широк круг тема науке о становништву. Почео је проучавањем тенденција, особина и детерминистичких основа фертилитета и морталитета југословенског становништва. Мада ће обе природне компоненте остати у најужем кругу његовог интересовања и истраживачког рада, др Брезник ће предмет истраживања постепено ширити и темама осталих области демографског развитка. Тако су у његовом истраживачком кругу биле заступљене миграције и територијална распрострањеност становништва, готово све структуре становништва, посебно старосно-полна, затим брак, породица и домаћинства, као и низ посебних тема међу којима се налазе стерилитет првих бракова, утицај демографског фактора на покретљивост становништва, економске и социјалне последице старења становништва, а тај исти круг је затворио пројекцијама и моделима становништва и питањима популационе политике. Овако широк предмет проучавања својствен је, у истраживачком смислу, радозналим научницима којима је припадао доктор Брезник.

Као дугогодишњи руководилац истраживачког рада, Душан Брезник је пружао пуну подршку самосталности рада сарадника. Оваквим ставом са разлогом је стекао стручни и морални кредибилитет, и висок углед руководилаца истраживачког рада. Посебно је био отворен за сарадњу са младим истраживачима.

Велики део професионалног рада др Душан Брезник је посветио педагошком раду. Каријеру професора, започео је у другој половини педесетих година на Вишој статистичкој школи у Београду, на којој је предавао демографску статистику. Крајем шездесетих година, као професор по позиву, држао је наставу на Природно-математичком факултету у Београду, за предмете демографија и статистика, и нешто касније на Архитектонском факултету, на којем је предавао демографију на последипломским студијама. У 1967/1968. школској години, биран је за ванредног, а касније и редовног професора на Економском факултету у Београду. Оснивањем Центра за последипломске студије у Београду, др Брезник је изабран за редовног професора за предмете Демографска анализа и пројекције и Становништво Југославије. Држао је, такође предавања као професор по позиву на универзитетима у Скопљу, Љубљани и Подгорици.

Седамдесетих година објавио је две књиге под насловом Демографија и Демографија – анализа, методи и модели са садржајем намењеним првенствено студентима, али и широј научној и стручној јавности. Обе су настале као резултат активног дугогодишњег истраживачког рада и предавања држаним на вишим и високим школама. У току своје професорске каријере, др Брезник је руководио израдом већег броја магистарских и докторских дисертација и био члан комисија за њихову усмену одбрану.

Као научник и професор, био је присутан у јавности, посебно посредством информативних медија. Функцију јавног радника вршио је са настојањем да упозна ширу јавност са основним садржајима демографског развитка у нашој земљи, наглашавајући њихове особине и, посебно, незадовољавајуће тенденције и њихове демографске и шире друштвене последице. У том контексту истицао је потребу друштвеног деловања, залажући се за либералну популациону политику, у оквиру које је, пре свега, инсистирао на едукативним садржајима.

Др Брезник је знатан део активности посветио часопису Становништво. Од његовог првог броја, који је изашао почетком 1963. године, био је члан редакционог одбора, а касније и његов дугогодишњи главни и одговорни уредник и чест сарадник. Својим активностима допринео је остварењу плодне и важне функције коју је часопис Становништво вршио током дугог раздобља његовог излажења.

Био је члан више стручних и научних организација у земљи и иностранству. Између осталих и члан Статистичког друштва Србије и председник Савеза статистичких друштава Југославије. Затим, један од оснивача и члан Друштва демографа Југославије, члан Одбора за проучавање становништва Српске академије наука и уметности, секретар Међуакадемског демографског одбора и члан Међународне уније за научно проучавање становништва. Био је и представник наше земље у Комисији Уједињених нација за становништво и члан југословенске делегације на светским конференцијама о становништву одржаним у Београду 1965. и Букурешту 1974. године.

Иза доктора Душана Брезника остали су многи трагови. Као научник, употпунио је и проширио знање о нашем становништву и демографској науци уопште.

Умро је у Београду 20. септембра 2002. године у 83. години живота.