Одржано предавање проф. др Љубице Ђорђевић из Европског центра за мањинска питања из Фленсбурга

У оквиру циклуса предавања “Регионална чајанка четвртком у 18 часова” који организују Институт друштвених наука и Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи, 16. децембра 2021. године одржано је онлајн и уживо предавање проф. др Љубице Ђорђевић из Европског центра за мањинска питања из Фленсбурга на тему “Мерење ефеката рада мањинских самоуправа (националних савета националних мањина) у државама насталим на простору Југославије”.

Сажетак предавања:

У четири државе настале на простору бивше Југославије постоје посебна тела преко којих националне мањине могу доносити одлуке или учествовати у одлучивању о питањима која се тичу њиховог нацоналног идентитета: савети мањинских народа или других мањинских националних заједница у Црној Гори, вијећа или представници националних мањина у Хрватској, самоуправне народне скупности у Словенији и национални савети националних мањина у Србији. Ови модели се често означавају као примери мањинске културне аутономије односно персоналне самоуправе, иако су у њима (додуше секундарно) присутни и територијални елементи, а веома је дискутабилан и степен аутономије коју уживају односно обим самоуправних овлашћења којим располажу. Генерално посматрано, функционисање ових тела је подложно критици, превасходно у погледу њиховог ефекта на унапређење положаја заједница које представљају и квалитет мањинске заштите уопште.

Међутим оцене о раду и фунцкионисању ових тела се често заснивају на „субјективном осећају“ или на парцијалним истраживањима која су фокусирана на поједине сегменте деловања. Оно што недостаје је континуирано систематско праћење рада (и ефеката) ових тела. Предавање је позив да се размотри и развије адекватна методологија праћења/мерења ефеката рада ових тела. Тежиште излагања је на пет кластера индикатора преко којих би се могло вршити наведено праћење/мерење. Централни кластер индикатора односи се на овлашћења којима ова тела располажу и начин на који их у пракси врше. Остала четири кластера су важна јер она стварају контекст и предлуслов за адекватно вршење овлашћења. Као такви су идентификовани: институционални капацитет (унутрашња организација и начин фунцкионисања), финансирање (износ и структура прихода и трошкова), сарадња са другим актерима (органима јавне власти на различитим нивоима, актерима унутар мањинске заједнице, сарадња преко етничких линија, као и прекогранична сарадња), као и транспарентност и одговорност (демократска, правна и финансијска контрола).

Подухват континуираног праћења отвара и друга важна питања, попут циљева, актера и ризика, на које излагање такође скреће пажњу.