Одржан округли сто: Правни и друштвени одговори на климатске промене – нови стратешки оквир у Србији

Округли сто Правни и друштвени одговори на климатске промене – нови стратешки оквир у Србији је одржан 2. децембра 2021. године у организацији Института друштвених наука, путем Зоом платформе. Учесници су своја истраживања презентовали у оквиру три панела на крају којих су имали прилику да размене мишљења у оквиру дискусија.

У оквиру првог панела су анализирана најзначајнија актуелна питања у вези са правном регулативом на међународном нивоу, на нивоу Европске уније и на националном нивоу у области климатских промена. Идентификовано је питање проблема расподеле терета и праведности у међународној заједници у домену одговора на климатске промене. Посебан фокус је био на актуелним изменама прописа у Републици Србији и усклађивање домаће правне регулативе са међународним документима и прописима Европске уније. Закључено је да се Република Србија налази пред бројним изазовима и потешкоћама у погледу доношења прописа и њихове имплементације.

Други панел је био посвећен питањима климатских промена у области шумарства и пољопривредне производње, новом регулаторном оквиру у Србији у вези са смањењем карбонског отиска и зеленим киловатима у Србији, као и правном оквиру за примену финансијских инструмената у вези са климатским променама. Закључено је да ће промене у овим областима у великој мери захтевати значајне инвестиције, па се поставља и питање помоћи Републици Србији да имплементира нове стандаре како би остварила циљеве нискокарбоничног развоја.

У оквиру трећег панела учесници су размотрили питање климатских промена као политичког инструмента утицаја на положај држава и појединца. Закључено је да је зелени опоравак најбоља консеквенца ковид кризе, али само као концепт. Указано је на проблеме миграција у вези са климатским променама. Закључено је да утицај климатских промена на миграције, и утицаји који ће нарушавање животне средине имати на кретања људи, дислокације популација и потенцијалне сукобе нису адекватно регулисани. У том смислу одговоре треба тражити не само тамо где наступају последице климатских промена већ и тамо где се виде последице миграторних кретања. У оквиру панела је анализирано и питање рецесије и degrowth-а, питање антропоцена и еколошке самосвојности.

На скупу су понуђене перспективе више друштвених наука – права, економије, социологије, али су размењена и мишљења са колегама из техничког поља који су ангажовани у проучавању политика у области заштите животне средине и климатских промена.

Књига сажетака