Одржано предавање „Родна димензија злоупотребе ватреног оружја у породичном контексту у Србији”

У оквиру циклуса предавања “Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” Студијско истраживачке групе за родну равноправност и јавне политике Институтa друштвених наука у Београду, др Сања Ћопић, виша научна сарадница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања и др Мирјана Докмановић, научна сарадница у Институту друштвених наука, одржале су 20. октобра 2021. године онлајн предавање о родној димензији злоупотребе ватреног оружја у породичном контексту у Србији.

Предавачице су као истраживачице Виктимолошког друштва Србије учествовале у међународном истраживању Project TARGET о утицају нелегалне трговине оружјем на оружано насиље у Европи. Оне су представиле налазе који се односе на део истраживања који се односио на испитивање родне димензије злоупотребе ватреног оружја у породичном контексту у Србији у периоду од 2015. до 2019. године. Анализа је потврдила да је оружано насиље ”мушки” феномен, с обзиром да мушкарци чине већину и учинилаца (94.7%) и жртава (82.4%) убистава извршених ватреним оружјем. Међутим, у породичном контексту оружано насиље у несразмерно већој мери погађа жене. У посматраном периоду 249 особа је убијено у породичном контексту, од ког броја је две трећине било женског пола. Од укупног броја убистава у породичном контексту, 66 је извршено употребом ватреног оружја, а већина жртава су такође жене (69.7%). Могућност смртног исхода због оружаног насиља у породици три пута је већа у породичном контексту него у криминалном миљеу. Доступност ватреног оружја повећава ризик од његове злоупотребе.

И поред унапређења правног, стратешког и инстутиционалног оквира за спречавање насиља у породици, број случајева оружаног насиља у породици се не смањује. Превенција овог облика насиља захтева да се разумеју разлике у факторима који утичу на мушко-мушка убиства, с једне стране, и фемицид у породичном контексту, с друге стране. Ово потоње је последица друштвених и родних норми које стварају и подржавају родне неједнакости и дискриминацију жена и утичу на њихов целокупан положај у друштву. У циљу спречавања оружаног насиља у породици потребно је јачати капацитете релевантних институција за координисани рад и сарадњу у превенцији овог облика насиља и заштите жртава. Законски оквир би требало унапредити укључивањем изречене мере заштите по Породичном закону и покренутог кривичног поступка против учиниоца насиља у породици међу основе одбијања захтева за изравањем дозволе за набавку ватреног оружја. Поред тога, нужно је подизати свест јавности о овом проблему, утицати на мењање родног режима, промовисати нулту толеранцију према насиљу, унапређивати програме за учиниоце насиља и активно укључити мушкарце у програме превенције и сузбијања породичног и партнерског насиља.